Alfa

deo 7

Akirina perspektiva:

Hitaci: Akira, mislis da ce da primete da su strazari nalo onesvecsceni?
Ja: Mozda... Pa idemo na tribine.
Hitaci: Da, ali ja pre toga zelim nesto da uradim...

Popeli smo se na tribine.

Ja: Sh...
Hitaci: Tamo su, ha?

Rukom sam mu pokazala ka nasim roditeljma. Sedeli su na tribinama, jako ozbiljno. Kao i obicno otac je bio svecano obucen u sivi kimono, a majka u roze.

Ja: Postaraj se da ti kapuljaca ne spadne sa glave.
Hitaci: Ne brini se. Pretpostavljam da cemo stajati?
Ja: Da.
Hitaci: Nadji zgodno mesto, ja moram nesto da obavim.

Hitacieva perspektiva:

Okrenuo sam joj ledja i uputio se ka sedistima za direktore.
Penjam se us stepenice, ali me gore zaustavljaju dva cuvara.

Cuvar1: Ko ide?!
Cuvar2: Stoj tu gde jesi!

Upiru maceve u mene.

Ja: Na mene idete? Ne znate s kime se kacite...

Podignem ruku i pucnem prstima. Dogodi se malo magija i oba cuvara se sruse na zemlju.

Ja: Hvala lepo.

Prodjem pored njih i dodjem do svoh direktora.

Ja: Pa dobar dan. Lep je pogled odavde.

Odmah su svi skocili i pogledali u mene. Ujak je naravno odmah odreagovao po obicaju.

Ujak: Ko si ti? Sta trazis ovde? Cuvari!
Ja: Nece oni doci... Ujace...
Ujak: Sta?

Skidam kapuljacu sa glave i ubacujem ruke u dzepove.

Ja: Dugo se nismo videli.
Ujak: Ne verujem...

Sirom je otvorio oci i zagledao se u mene.

Ja: Sta? Kao da ste duha videli...
Ujak: Nemoj mi reci... Hitaci, ti si...
Ja: Da, to sam ja. Dobri stari Hitaci. Izbledela mi kosa, ali jos uvek imam te oci klana Namikaze. Priznajem promenio sam se.

Ujak je pokazao stalim direktorima da sednu, a onda je stao ispred mene.

Ujak: Ziv si...
Ja: Jesam.
Ujak: Ne verujem, dete moje, Hitaci.

Prisao je i zagrlio me.

Ja: Dobro polako. Nisam vise jak kao ranije. Ne mogu toliki pritisak da podnesem.

Odvojio se od mene. Vec sam ga prerastao u visini.. Visi sam za jedno par santimetara.

Ujak: Hitaci... Porastao si.

Rukom sam se pocesao po potiljku.

Ujak: Koliko god da mi je drago da te vidim posle trinaest godina, ali zasto si ovde? Znas li da su ti tu i roditelji?
Ja: Da, sasvim sam upucen u to.
Ujak: Ali sta trazis onda ovde?
Ja: Pa mislio sam da bih trebao da se izvinem.
Ujak: Za sta?
Ja: Za Akiru...
Ujak: Molim?
Ja: Ja sam kriv za sve sto se sa njom desilo. Ja sam bio taj koji joj se javljao u snovima.
Ujak: To si bio ti?!
Ja: Da... Mislim da bih morao da se izvinem i tom decku koga je pokusala da ubije. Jel dobro on sad?
Ujak: Da, dole je u areni, ali nisi ti kriv za to sto je ona tako odreagovala.
Ja: Da jesam, nema dalje rasprave. Ali da, kako ste vi ujace?
Ujak: Dobro, malo u frci zbog tvoje sestre i tvojih roditelja, ali moze da se kaze da sam dobro. Inace, gde je Akira.
Ja: Dole je. Negde u publici. Morali smo da dodjemo Alfu da gledamo.
Ujak: Alfu?
Ja: Pa da, sa nama je bila mesec dana.
Ujak: Molim?!
Ja: Mala je cudoviste sad. Odusevicete se kad vidite sta ju je sve Akira naucila.
Ujak: Sad se vec plasim. Ona je mladja od vas dvoje, jel ste normalni?
Ja: Znamo, ne brinite se Ujace, sve je u redu sa njom. Nego da... Bolje da se vratim kod sestre. Drago mi je sto sam vas video. Dovidjenja.

Okrenuo sam mu ledja i vratio kapuljacu na glavu.

Ja: I da, izvinite zbog cuvara.

Akirina perspektiva:

Naslonjena sam na zid i cekam da borbe pocnu. Nije mnogo proslo, a Hitaci se vratio.

Ja: Gde si ti bio?
Hitaci: Da pozdravim ujaka.
Ja: Morao si, ha?
Hitaci: Nisam ga video predugo.
Ja: Trinaest godina...
Hitaci: Da...