Alfa

deo 11

Akirina perspektiva:

Sedim za stolom i pisem domaci. Kane lezi ispod stola i spava.
Okrecem olovku po ruci i razmisljam o odgovoru na pitanje. Konacno spustam olovku na papir, zavrsavam odgovor i zatvaram knjigu.
Zavalila sam se pozadi u stolicu i istegla se. Sve sam zavrsila, a do casova imam jos vremena.
Znam.
Ustala sam i obula se.
Za mnom je posla i Kane. Izasla sam iz sobe. U holu nikog nije bilo.
Napustam spavaonice i krecem ka ujakovoj kancelariji.
Posle jedno 5 minuta dolazim do nje.
Ulazim i zaticem ujaka kako stojecki cita neku knjigu.

Ujak: O, Akira. Zdravo.
Ja: Zdravo, ujace.
Ujak: Dolazis nekim povodom ili?
Ja: Ne, po obicaju, nemam sta da radim.

Prilazim njegovom stolu i sedam za njega. Pun je papira. Pocela sam da prebiram po njima i da ih sredjujem na gomile.

Ujak: Sto ne treniras malo?
Ja: Nije mi do treniranja. Danas sam stigla sa misije. Smem ovde da raspremim malo?
Ujak: Naravno.

Seo je na kauc i na mali sto za kafu stavio knjigu koju je citao.

Ja: Ujace, sta citate to?
Ujak: Ovo je stari dnevnik.
Ja: Ciji?
Ujak: Tvog cukundede, Uesibe.
Ja: On je bio osnivatelj ove akademije.
Ujak: Da, kao i nosilac Mracnog Carskog Cudovista. Istog cudovista kojeg i ti danas posedujes.

Uzdahnula sam.

Ujak: Zasto se uvek snuzdis kad pomenemo Carskog Crnog Andjela?
Ja: Da li sam ja stvarno ta koja je trebala da ga nasledi?
Ujak: Naravno da jesi.

Prevrnula sam ocima i uozbiljila se.

Ja: Zasto onda moji roditelji vise cene Vilijama? Mali bezvredni, placljivac.
Ujak: Vidis, tvoji roditelji su cudni dosta. Iako bi se, po meni, trebali vise posvetiti tebi, oni te ustvari koriste kao oruzje.
Ja: Da...

Recenicu mi je prekinulo kucanje na vratima.

Ujak: Napred!

U prostoriju je usao clan prvog nivoa.
Sta ce on ovde? Prvi nivooo?

Ujak: Hej, sta se desilo? Sto si tako zadihan? Stefane?
Stefan: Gospodine direktore, imamo problem!
Ujak: Sta se desilo?
Stefan: Nova ucenica, Anabela, njene moci, van kontrole su!
Ujak: Molim? Kako?
Stefan: Cela gori! Ne moze da ih kontrolise!
Ujak: Akira, ustaj, idemo!
Ja: Da, ujace.

Ustala sam. Izasli smo.
Sela sam na Kane i brzo smo otrcali do livade za trening.
Tamo je prava galama.

Stefan: Brzo, ovuda!

Ne, nemoguce! Ne verujem!

Ja: Ujace... To, to je...
Ujak: Da li je moguce?!

Devojka gubi kontrolu nad sobom. Nalazi se u velikom plamenu. Drzi se za glavu i pokusava da se smiri. Ne moze. Plamenovi besne iz nje.
Nemoguce! Ta devojka ne moze biti...

Ja: Odmaknite se! Nije svoja!

Svi su se odmakli.

Ujak: Akira! Sta planiras!? Sta radis to?!

Iz mene je poceo da izlazi crni dim. Kosa mi je poletela. Oci pocrvenele
Stvorila su se crna andjeoska krila na mojim ledjima. Zaostreni beli zubi su izvirali iz mojih usta. Pokrenula sam Carskog Andjela.
Zaletela sam se u devojku. Vidi se da ne kontrolise ona svoje telo.
Na prstima na desnoj ruci skupljam moc. Priblizavam se devojci. Moram joj prici!
Njena magija pokusava da me odbije. Pokusava da me vatrenim rukama udari.
Ali ne moze! Nisam ja za dzabe nosilac ove moci!
Izbegavam njene napade. Ispruzavam ruku. Njome ciljam u njen stomak, u centar izvorista energije. Drugu ruku stavljam na njena ledja. Aktivirala sam moc.
Devojka jedva izgovara reci, pre nego sto pada u nesvest.

Devojka: Po...mozi...mi...

Zatvaram oci i izgovaram reci za pokretanje magije.

Ja:Pecacenje cudovista!!!

Smirujem njene plamenove, zajedno sa svojima. Polako je spustam na zemlju. Bez svesti je.
Do mene dotrcavaju ujak i nastavnica, kao i ostali djaci.

Xx: Sta se desilo?!
Xx2: Sta je ovo bilo?
Xx3: Otkud joj ovolika energija?

Ignorisem njihova pitanja.

Ja: Ujace, prenesite je u ambulantu.
Ujak: Da li je...?

Prekinu sam ga. Znam sta hoce da pita.

Ja: Da, mislim da jeste...

Ustala sam. Svi pogledi su bili uprti u mene. Sto mrzim ovo. Nasla sam se u sred bezvrednih djaka prvog nivoa. Zasto tako bulje u mene.

Ja: Kane! Idemo!

Okrenula sam se i otisla, opet, u ujakovu kancelariju. Moram proveriti ovo. Nemoguce je da devojka prvog nivoa ovo moze.
Nemoguce da je i ona...