Alfa

deo 5

Ja: Prolaz koji je nastao pre deset godina, za vreme najezde demona, posledica je pucanje dimenzionalnih kapija. Demoni su prosli kroz kapije i dospeli do sveta ljudi. Astral, bio je taj koji ih je predvodio. Njihov cilj je bio da porobe Zemlju i sve ljude, ali nisu uspeli u tome. Nakon svega, kapija se nije zatvorila. Trenutno, samo je ostalo da cekamo, kad ce demoni ponovo prodrti u nas svet. Oni su sad u vecoj prednosti nego mi, vec znaju nas svet, svako vece su ovde. Plasim se da nece jos mnogo proci od trenutka kad se Astral ponovo pojavi jaci nego ikad sa svojom vojskom.
Hitaci: Akira...
Ja: Hitaci, ovo nije za salu. Svaki dan od kad sam prikupila ove informacije, strepim i cekam da se to dogodi. I osecam, jednostavno imam taj osecaj, desice se i to uskoro.
Hitaci: Hej, mala, polako, ne preteruj, ne verujem da ce se vratiti videli su koliko smo jaki, ne mogu na nas. Znaj da cemo se odbraniti, sta god da se desi. Imamo vas Carska Cudovista koja su nadljutski jaka.
Ja: Tako su svi mislili jos i prvi put, pa sta se desilo izgubili smo dva Carska Cudovista! Ostali smo bez Inori i Spirita!
Hitaci: Znam, ali tad ste jos svi bili mlafi, sad, skoro svi imate oko dvadeset godina.
Ja: Znam, ali posle deset godina i Astral je ojacao.

Anabelina perspektiva:

Izlazim iz kupatila i umotavam kosu u peskir. Prolazim pored stepenica, a od dole cujem Akirin poviseni glas.

Akira:Znam, ali posle deset godina i Astral je ojacao! I demoni su jos jaci nego ranije! Moglo bi jos nesto gore da se desi, sta ako sva Carska Cudovista nestanu?

Zar je to Akira u panici? Ne razumem. Akira? Devojka jakog karaktera, koja je uvek spremna na sve? Sta se desava?

Akira: Hitaci, sebi ne oprastam Spiritovu smrt, kako bih onda reagovala, ako se desi jos nesto gore! On je bio osoba koju sam volela svim srcem, a sad, vise ga nema. Ja ne znam sta bih uradila da mi sad neko oduzme Rajzena, Ajsa, Šoa, Midori i Alfu! Trazila bih osvetu, a kad bi je dobila...

Zastala je. Spustila sam se i stala na pola stepenica i gledala je.

Akira:  A kada bih dobila ono sto sam zelala, onda bih i sebi oduzela zivot...

Sta?! Akira?! Sta ona prica?!

Hitaci: Akira...

Ustala je sa poda i stala uspravno.

Akira: Ne bih imala drugog izbora.

Desnu ruku je stavila preko ociju.

Hitaci: Akira, places? Nemoj, nista se nije desilo.

Ali odgovor nije dolazio od nje. Nije izgledala kao da place.

Hitaci: Akira?

Sisla sam skroz dole.

Ja: Akira, dobro si?

Nista, stoji mirno i cuti.

Hitaci: Sta joj se desava? Akira?

Prisao je i prodrmao je. Njena ruka je pala sa lica. Glava joj je bila podignuta ka gore, a njene oci su isijavale belom svetloscu.

Ja: Sta je to?
Hitaci: Ne znam! Akira!

Opet ju je prodrmao, ali ovog puta ona je prvo pala na kolena, a onda se i totlno srusila na pod.

Akirina perspektiva:

~Spirit: Dodji, hajde! Akira!
Ja: Evo, idem, uspori ne mogu da te stignem...
Spirit: Hajde stojim.

Doskace na kamen i pruza mi ruku.

Spirit: Pazi da ne upadnes u reku.
Ja: A jel moramo ovuda?
Spirit: Da.

Skupim hrabrosti i skocim na prvi kamen u reci.

Spirit: Ide li?
Ja: Aham.

Doskocim na sledeci, pa na sledeci i dodjem skoro do njega.

Spirit: Pazi, klizavo je tu.
Ja: Dobro.

Kazem pa otskocim. Ali pri doskoku, okliznem se.

Spirit: Akira!

Brzo pruza ruku ka meni i hvata me za podlakticu povlaceci me ka sebi u zagrljaj.

Spirit: Ja ti kazem da pazis.

Zagrli me i spusti glavu meni na rame.

Ja: Spirite... Hvala ti.
Spirit: Sve za tebe, hajde idemo, uskoro pocinju casovi, tvoj ujak bi se ljutio ako zakasnimo.............

---------------------------

Ja: Spirite!!!! Neee!!! Ajseee!!! Pusti meee!!!!

Derem se i udaram o Ajsa koji me drzi i ne pusta.

Ajs: Akira, bice dobro on.
Ja: Spusti me dole!!! Ajse!!!

Okrete me i ponese, to je bio poslednji put kad sam videla Spirita. Njegov poslednji osmeh upucen meni, dok me je Ajs sklanjao na sigurno.

Ja: Spiriteee!!!
Spirit: Zbogom, Akira...

Sledece scene se vrlo dobro secam. U sledecem trenutku, on je dospeo u demonovim ustima.

-----------------------------

Ali sta mi se desava, zasto mi se vracaju ova secanja? Spirite, kad bi samo bio sad ovde... Potreban si mi... Moj mali decacicu plave kose i plavih ociju. Moj beli andjele, zasto si me napustio i ostavio samu. Zasto?! ~

Moja mutna secanja. Davne uspomene, sve je u jednom trenutku nestalo.

Hitaci: Akira! Akira!

Hitaci? Ali, stani...
Otvaram oci i zaticem zabrinutog Hitacija kako stoji iznad mene.

Ja: Sta... Se... Desilo?

Podizem se rukama i nekako uzdizem.
Hitaci odmah krece rukama i grli me.

Hitaci: Sta ti se desilo? Jel si dobro?
Ja: Da, dobro mi je, ali ne znam sta je ovo bilo...

Krenula sam rukom da protrljam oci, ali me je Alfa zaustavila.

Alfa: Stani! Nemoj, tako si i malopre i onda si se onesvestila.
Ja: Molim?
Hitaci: Da, Alfa je u upravu. Stavila si ruku preko ociju i to je bilo to.
Ja: Sta?
Hitaci: Ne secas se?
Ja: Ne.
Alfa: A i buncala si. Nesto si pricala.
Ja: Molim? Sta se desava?
Hitaci: Ali to nije bio tvoj glas.
Ja: STA?!
Hitaci: Iz tebe je dolazio ostri muski glas.
Ja: Molim? Staniii!!!