Alfa

deo 10

Gotovo je fizocko. Idemo na borbu i odbranu.
Nista specijalno nije ovaj cas. Uce nas udarcima i kako da koristimo oruzje. Ne znam za ostale, ali ja se ne snalazim.
Dali su mi mac da probam makar nesto da uradim.
Ma kakvi. Zamalo da porezem ostatak djaka koji je stajao pored mene. Ni nozic nisam mogla normalno da uhvatim.
Za razliku od mene, Viliajam je maher u ovome.
Ne samo da profesionalno vlada oruzjem, vec i u borilackim vestinama je odlican. Mada, ipak, on je iz tradicionalnog klana.
Gotov je i taj cas. Sada idemo napolje. U dvoristu imamo kontrolu. Odvojili smo se od drugog nivoa. Dosli smo do jedne poljane. Okruzena je sumicom. Po drvecu su visile mete. Takodje tu su bili i povisi panjevi. Po njima su bili zabodeni surikeni i kunai nozevi.
Seli smo na travu i sacekali nastavnicu.
Zajedno s njom, dosao je jos neki decko iz treceg nivoa.
On se popeo i seo na jedan od panjeva.

Nastavnica: Dobar dan, deco!
Mi: Dobar dan!
Nastavnica: Gde nam je nova ucenica?
Ja: Evo me, ja sam.
Nastavnica: Dodji, mila, ovamo.

Ustala sam s trave. Dosla sam do nje.

Nastavnica: Izvoli. Ovo je tvoja narukvica za vezbu.
Ja: Hvala.

Stavila mi je na ruku. Kako je narukvica dodirnula moju kozu, osetila sam veliki nalet energije.

Ja: Aa! Sta je ovo!?
Nastavnica: Polako, po prvi put osecas strujanje magije?
Ja: Da.
Nastavnica: Dobro, polako, navicices se. Hajde deco, da pocnemo s vezbom.

Svi su ustali sa zemlje i stali izsperd meta na drvecu.
Gledala sam u Ajlu i pratila sta ona radi. Drzala je ruku na narukvici. Jedno oko joj je bilo zatvoreno, dok je drugim ciljala metu. Iz njene narukvice su izlazili kao nekiali tornadi. Male guzvice belog vazduha.

Nastavnica: Anabela, bese?
Ja: Samo Ana me zovite.
Nastavnica: Dobro, ako hoces. Pa, Ana, dodji da ti pokazem kako da uradis isto sto i oni.

  Klimnula sam glavom i stala sa nastavnicom ispred jedne mete.
Ona mi je namestila ruke i polozaj tela. Spustila mi je ruku na narukvicu.

Nastavnica: Ciljaj metu jednim okom, lakse je.

Svi su se okupili oko nas dve. Zele da vide moje prvo iskustvo s mocima.

Nastavnica: Polako se skoncentrisi i onda energiju usmeri ka narukvicu. Nakon cega zamisli da ispaljujes zrak ka meti.
Ja: Dobro...

Zatvorila sam oba oka. Skoncentrisem energiju. Previse je je. Ne mogu da je kontrolisem. Sta mi je. Polako, Ana, smiri se. Udahnula sam i poslala energiju u ruku. Osecam kako se narukvica puni. A sad, da ispalim zrak.
Otvorila sam jedno oko. Vidim kako se pri vrhu narukvice skuplja mala vatrena lopta.
Uspela sam, moje moci su aktivirane.
Sad da ispalim kuglu. Polako, polako...
Ide... A? Sta? Sta?! Sta mi se desava?!

Ja: Aaaa!

Nije se ispalila! Pocela je da bude jos veca! Sta vatra se siri po meni! Sta da radim?!

Ja: Sta je ovo?!
Nastavnica: Brzo zovite pomoc! Brzo! Ana polako! Smiri se!
Ja: Ne mogu! Ne kontrolisem vatru ja!

Jedan decak je poceo da trci u pravcu direktorove kancelarije.

Nastavnica: Stefane, pozuri i pozovi nekoga! Ovo je prejaka energija! Ja je ne mogu zaustaviti!

Vatra se totalno prosirila po meni. Moje oci su pridobile nekakvu crvenu boju.
Sta mi se desava? Sta je ovo?