Alfa

Poglavlje 6: Ponovo sa nama

Akirina perspektiva:
Mesec dana kasnije:

Hitaci: Akira, prestani vise da setas tako u krug! Napravices rupu u tom podu!

Kaze dok seda na stolicu.

Ja: Ne mogu.

Pospremio je neke papire u fioke sa stola i prekrstio ruke i ljuto me pogledao.

Hitaci: Hoces li prestati da tako uleces u moju kancelariju?
Ja: Ne, navika.

Oko mene se mota Kane. Prati svaki moj pokret.

Hutaci: Shvatas li da ja, a ni ti, trenutno ne mozemo nista?
Ja: Ne!

Stajem i zagledam se u njega.

Hitaci: Akira, slusaj. Demoni se nisu vratili, Astral je nestao na mesec dana. Za to vreme. Ja sam postao direktor ove akademije. Dogodila se i ujakova sahrana. Otac te je zamalo proterao iz klana i tebe.
Ja: Znam, covece, znam! Malo mu je falilo, upoznata sam sa tom cinjenicom. Znam da nam je i skola u totalnom haosu. Shvatas da su svi saznali za Alfu. Ali shvatas li i tu cinjenicu da je Spirit jos uvek ziv! Ziv je Hitaci!

Oborio je pogled na sto.

Hitaci: Znam, svestan sam svega. Ali prvo sto moramo da uradimo je da sredino stvari u skoli, pa cemo se onda pozabaviti Astralom.

Zeleo je da nastavi da prica, ali ga je prekinulo kucanje na vratima.

Hitaci: Napred!

Vrata su se otvorila i ispred su stajali Rej i Ajs.

Hitaci: Ajse! Otkud ti ovde? Zasto si dosao ovde iz svoje akademije?
Ajs: Dosao sam da vam pomognem.
Hitaci: Oko cega?
Ajs: U haosu ste, zar ne?
Hitaci: Da, ali nije trebalo.
Ajs: Imam ja i jos razloga, ali nije bitno.

Usao je u kancelariju. Zahvalio se Reju i on je izasao.

Ajs: Mislim da su vam nivoi u totalnom haosu.
Hitaci: Ah... Jesu... I to velikom. Vise ne znam ko je koji nivo.
Ajs: Pa tu sam zbog toga.
Hitaci: Trebali bi da ih sve rasformiramo i sastavimo ponovo. Ali, nisam siguran sta cemo tacno sa svima koji su polagali ispite.
Ajs: Tu sam da pomognem.

Seo je na stolicu odmah preko puta Hitacija. Ubrzo, izvadili su sve papire i spiskove ucenika i poceli da rekonstruisu nivoe

Ja: Oke... Vidim da nemam s kime da pricam... Odoh...

Samo su me pogledali i mahnuli mi.

Ja: Kane, idemo!

Izasle smo iz kancelarije i zaputile se ka sumici iza spavaonica.
Setajuci sumom razmisljala sam o svemu.
Nakon Astralovog povlacenja. Demona nije bilo. Koloseum je ostao izunistavan i trenutno ga popravljaju. Skola je u totalnom haosu, svi su saznali za Alfin identitet. Njoj se tako stvorio veliki problem. Ne izlazi iz svoje sobe skoro nikad. Jer bi onda odmah krenuli napadi drugih. Mislim na psihicke napade.
Otac se nakon ispita pojavio u akademiji. Pokusao je da se raspravlja sa mnom, ali ga je Hitaci oterao. Ipak ova akademija je sad njegova. Moze da radi sta zeli, a pod time se podrazumeva i izbacivanje odredjenih ljudi.
Mene ne napusta misljenje na Spitita. Jer znam sad zasigurno da je ziv. Nista me nece zaustaviti da ga spasim i da mu se oduzim za sve. Zelim, da ga vratim. Jer, jer mi fali.

Zasuzile su mi oci.

Treba mi on. Zivela sam bez njega 10 godina i ne pada mi na pamet da zivim tako ni dan duze. Ne znam kako, ali procicu kroz kapiju u svet demona i izbaviti ga, a usput i ubiti Astrala.
Dolazim do brda iz spavaonice, ali uskoro shvtam da je tamo neko.
Pogledam iza drveta.

Jato: Akira! Izadji, znam da si tamo.

Vec me je video. Sklonila sam se od drveta i prisla blize.
Bez reci sam stala na jedno 3 metra iza njega. Zaduvao je vetar i zaneo mi kosu.

Jato: Ah...

Uzdajnuo je i okrenuo se ka meni.

Jato: Akira...

Pogledala sam ostro u njega.

Jato: Za sve sam ja kriv.

Nisam mu nista odgovorila.

Jato: Da nisam onako uvredio Spirita, ti ne bi nikad napustila akademiju.
Ja: Da je ja nisam napustila, sad sigurno ne bismo imali novog direktora.

Stavio je ruke u dzepove.

Jato: Pa, mislim da bih trebao da se izvinem. Odvratno sam odreagovao. Nisam trebao da onako olako shvatam neciju smrt. Cak iako je proslo 10 godina, nisam pomisljao da tebe to i dalje dotice.
Pogresio sam.

Vetar je nosio nase kose, kao i vlasi trave na podu. Sa drveca je pocelo da pada lisce.

Ja: Da, pogodilo me je to. Ali, sad kad znam da je Spirit jos uvek ziv...
Jato: Pokusaces da ga spases?
Ja: Cak i po cenu svog zivota.
Jato: Onda, ja tu nista ne mogu. Ostajem slomljenog srca, ali makar ce mi biti drago da ces ti imati osobu koju si volela.

Sutnuo je prvi kamen, koji se nasao ispred njega, u stranu.

Jato: Tebi je potreban neko ko ce te voleti, a ne ljubomorna budala poput mene.

Prosao je pored mene, ali se opet zaustavio nakon nekoliko koraka.

Jato: Zelim i ja nekoga sa kime cu imati odnos kao ti i Spirit. Ali iskreno se nadam da to neces biti ti. Jer ne, ipak, nije kao kako sam mislio. Ti si iz visoko postovanog klana. Princeza Akira. Jednostavno zasluzujes samo princa pored sebe, kao sto je Spirit. Nadam se da cu naci nekoga tamo gde idem.

Kada sam cula tu zadnju recenicu naglo sam se okrenula ka njemu.

Ja: Gde ides?!

Pogledao je u pod, a onda u mene.

Jato: Promenicu akademiju. Ovde je i ovako haos.

Kako je rekao to, ubrzo je nestao u sumi.