Alfa

deo 13

Ajsova perspektiva:

Odjednom, prestali su demoni da se stvaraju. Ne razumem! Crna magla ih je sve ubijala. Ali ona, odakle dolazi?
Osvrcem pogledom i on se zaustavlja na Hitaciju, koji place, a u krilu mu se nalazi glava direktora akademije.
Ne verujem! Da li je moguce?! Nije valjda! Ne ne moze biti!

Akirina perspektiva:

Demoni nestaju... Osecam, iako ne vidim... Osecam te Hitaci. Tvoja tuga... Jos jedna draga osoba manje u nasim zivotima, ali na to smo navikli. Zivot nam sve uzima, a nista ne daje.
Zatvorene su mi oci, a skupljene pesnice.
Osecam da se dimenzionalne kapije zatvaraju. Demoni se vise na stvaraju, ali on je tu. Taj lik, u belom. Koji nas je mucio. Koga je Rajzen video u snovima... On je moja meta. Samo on! Niko vise! Njega zelim mrtvog po svaku cenu! Pa cak i po cenu mog zivota!
Otvaram oci. One besne crvenom bojom.
Nema vise demona, svi su nestali, jedino on stoji na sred arene i ceka na nas sledeci napad.

Ja: Bes Crnog Andjela!!!

Moja krila postaju jos veca. Crno perje je pocelo da se rasprsuje svuda.
Moje oci jos crvenije, a zubi jos ostriji. Ubitacan pogled. Razbesneli glas. Bes, tama, mrznja, zlo... Sve je u meni.
Sletela sam na zemlju. Stala sam ispred lika u belom.

Ja: Kako se usudjujes?!

Nema odgovora.

Ja: Pitala sam, kako se usudjujes?!

Na sledece pitanje krenuo je da se smeje.

Ja: Nista nije smesno! Ubicu te! Svestan si toga!
Lik: Jesi li sigurna da zelia da me ubijes!

Konacno je progovorio.

Ja: Da!

Ispruzila sam ruku. U njoj se stvorila crna katana.

Ja: Svi koji se mesaju sa demonima su zli! Svi oni trebaju da umru! A ti pogotovu! Ne znam ko si! Ni ne zanimas me ziv! Dosao si iz druge dimenzije! Dimenzije demona! Nema nista dobro u tebi!

Ispruzila sam mac.

Lik: Ou, pa sta je ovo...?

Ispruzio je svoju ruku i uperio je ka meni.

Ja: Ne pokusavaj da ista uradis, ili ces ostati bez ruke!
Lik: Jel si sigurna da zelis da me povredis?
Ja: Spremna sam da te ubijem!
Lik: Jel si bas toliko sigurna?

Svi od Carskih Cudovista, do treceg reda, povukli su se na tribine, cuvajuci mi ledja.

Ja: Da!
Lik: Pa ne bih rekao!

Stavio je ruke na kapuljacu i krenuo da je skida.
Malo po malo, moja usta su se otvorila. Plava kosa, preko jednog oka. Plave oci. Glatko, cisto lice i onaj blagi pogled.

Ja: Ne!

Glava me probada. Secanja, sve se vraca.
Hvatam se za glavu i teturam se. Uspevam da ostanem na nogama, ali moja krila se smanjuju i nestaju, oci dobijaju svoju boju, a ostri ocnjaci iscezavaju.

Ja: Ne, nemoguce! Ti, ti si...

Drhtavim pogledom gledam u njega.

Alfina perspektiva:

Ajs mi prilazi sa ledja, isti izraz lica kao Akira ima, ali Akirin je jos gori.

Ja: Ajse... On...

Njegova glava samo pada na moje rame.

Ajs: Ovo je nemoguce!

Midori kleca i pada na zemlju, Rajzen i Šo ne mogu da prestanu da gladaju u arenu, a Hitaci i Vilijam stoje pored direktorovog tela i takodje s istim izrazom lica gledaju u sestru.

Akirina perspektiva:

Suze mi krecu, ovo nije moguce, on... On...

Ja: Kako...

Skripim dok govorim jer ne mogu da se saberem.

Lik: Sta je moja draga Akira? Zasto takva reakcija?
Ja: Ti, ne mozes biti...
Lik: Zar ne mozes da se setis imena svog dragog? Jadno...
Ja: Spirit... Ne, ne moguce!

Zagledala sam se u njega, imao je zli osmeh na licu.

Lik: Da, tvoj dragi Spirit. U pravu si, ovo jeste njegovo telo...
Ja: Ali kako, kako?! Kako Spirite?!

Tajac, a zatim smeh...

Lik: Rekao sam da je ovo njegovo telo...

Jedva se uspravljam i uplakanih ociju gledam.

Lik: Ali, ovo nije njegova dusa! Ja sam Astral, vodja, car, demona! A ovo telo, mi je sluzilo samo kako bih bio povezan sa ovom dimenzijom. Dusa tvog dragog Spirita, zarobljena je u mom zamku u mojoj dimenziji!

Moje ocu crvene i podrhtavaju.

Astral: Sada, kapija izmedju ove dve dimenzije je probijena! Mogu da dolazim kad god pozelim! Osvojicu ovaj svet, pa onda i sve ostale! Sada sam sa sobom poveo samo najslabiju svoju vojsku. Moram da priznam da ste slabi! Zato koliko vidim, nece mi biti problem da osvojim ovu dimenziju.

Oko njegovih nogu, zemlja je pocela da se pomera u vidu talasa. Krenuo je da tone u nju.

Astral: Pa do ponovnog susreta. Nadam se da cemo se uskoro videti, ali sledeceg puta, svi cete ostati na licu mesta mrtvi!

Zlo se zasmejao i potpuno nestao.
Pala sam na kolena. Svi su se okupili oko mene. Moje oci se tresu vise nego ikad pre.