Alfa

deo 7

Nakon pola sata:

Ja: Ajse, lakse!

Dovikujem mu dok on nogom razvaljuje poslednja vrata na petom spratu dvorca.

Midori: Ajse, nije ovde!
Ajs: Gde je?! Gde moze da bude?!
Šo: Smiri se, opet ces da dozoves strazare u dvorcu, kao malopre.

Besno odmahuje rukom i staje ispred nas.

Ajs: Gde moze da bude?!
Ja: Ne znamo...
Midori:  A da zastanemo i razmislimo malo. Ne mora da bude u heljadu ovih praznih soba.
Šo: Midori je u pravu. Razmislite malo. U akademijama ima gomila soba, ali je direktor uvek u svojoj kancelariji.
Ja: Da, znaci, sigurno i car mora da ima svoje odaje gde boravi.
Ajs: Ljudi, a da nadjete tu prostoriju, ili odaje, kako god zelite to da zovete...
Ja: A kako mislis da nadjemo?
Ajs: Otkud znam!

Uzviknuo je i sutnuo nogom o zid, ali, izdubio je ravnotezu i ulubio zid.

Midori: Ajse! Jel si normalan?!

Izvadio je nogu oz zida i pogledao u nas. Na licu je imao jako cudan izran lica.

Ajs: Drustvo... Nisam ja to uradio...
Šo: Jok ja sam...
Ajs: Ne, nisam toliko jako sutnuo... A sigurno ulubljenje nece biti tako savrseno pravougaonog oblika.
Ja: Ajse...

Odjednom, pod ispod nas je poceo da se pomera, a onda i da se otvara.

Midori: To je zamka!

Pod ispod nogu nam je nestao, poceli smo da padamo velikom brzinom.

Ajs: Alfa!

Pruzio je ruku ka meni i uhvatio me za podlakticu. Povukao me je ka sebi i jako stegao. Okrenuo je ledja ka dole, a mene stavio iznad njega.

Ajs: Drzi se!

Svi smo poceli da vicemo, ali padali smo kroz tamni dugacki tunel.
Ajs mi je glavu pribio uz njega, stiteci je jednom rukom.

Akirina perspektiva:

Rajzen: Osecas li nesto?
Ja: Sem mucnine od ovog mesta nista.

Silazimo niz stepenice sve vise u podzemlje. Rajzen u ruci nosi baklju koju je pokupio u hodnicima na visim spratovima.

Rajzen: Kosa ti je sve tamnija i tamnija.
Ja: Sve smo blizi.

Uskoro stepenice su se zavrsile. Ispred nas nasao se sugacki tunel.
Prva sam sisla, a za mnom i Rajzen. Kako je sisao, stavio mi je ruku na rame.

Rajzen: Srce ti kuca jako brzo.
Ja: Srce ce mi iskociti ako ovako nastavi.
Rajzen: Pa, pravo, tamo je on verovatno.

Klimnem nesigurno glavom, a onda nastavimo kroz hodnik pravo. Nije dugo proslo, a Rajzen me je zaustavio.

Ja: Sta....
Rajzen: Sh...

Stavio je prst na usta i pokazao mi tako da budem tiha, a onda je sapatom nastavio.

Rajzen: Cujem nesto napred.

U ruci je vec stvorio luk i strelu.

Rajzen: Budi spremna. Neko je tamo.
Ja: Demoni...

U saci sam stvorila katanu i stala vec u stav za borbu.
Kroz hodnik odjekivali su zvuci nekog stvorenja. Neugodni zapljuskujuci odjeci su dopirali iz godnika pravo. Uskoro, u svetlu Rajzenove baklje, moglo se razaznati dva stvorenja. Vrlo debela dva siva ljigava stvora. Na sebi, imali su bele mantile, a u malim debelim rukama su nosili nekakve papire.

Ja: Majko mila, sta su oni...

Uzasavajic izgled lica imam. Gade mi se koliko su odvratni.

Rajzen: Ne zna, sta su, ali mi se povraca od njihovog izgleda.
Ja: Lice, na...
Rajzen: Dokrote...
Ja: Lude naucnike...
Rajzen: Pa mislim da nemamo drugog izbora...