Alfa

deo 4

Oke, proslo je dve nedelje. Sutra su pismeni ispiti. Odrzavaju se u ucionicama drugog nivoa.
Za ove dve nedelja, ja nista sem istorije nisam ucila. Nije mi se dalo. Znam sutra su ispiti, ali ipak, meni je donekle obezbedjen prelazak cak u treci red, makar se nadam. Sve jedno, Juma i ja smo zakleti rivali. Nije losa osoba, ali, misli da je bolji od mene. Inace on je clan jedno, relativno mladog klana. Poseduje moci zaposedanja uma. Jako zanimljiva moc, moram priznati.
Juce smo imali izvlacenje ispitivaca na sutrasnjem testu. Ajla je izvlacila imena.
Za ispitivace se biraju clanovi treceg reda. Ucionica u kojoj sam ja je dobila Itana. Iskreno, nadam se da nije strog, jer cu onda mozda moci nesto da prepisem od nekoga... Da...
Lezim na krevetu i razmisljam kako ce sutra biti. Moje razmisljanje prekida neko grebanje vrata. Ustala sam i otvorila ih.
Ispred je sedela Kane.

Ja: Kane?

Prisla mi je i pokazala na kutijicu na vratu.

Ja: Pismo? Za mene?

Otvorila sam kutiju i izvadila dva pisma.
Jedno je od Akire.
Na malom papiru je bilo napisano samo: "Srecno"
Dok je drugo pismo bilo od mojih roditelja.
Ovo je prvo pismo da ga dobijam od njih. Nedostaju mi, cak ni ne znaju da sam otkrila ko sam zapravo.
Otvaram pismo: " Duso, nadamo se da ti je dobro u Akademiji. Javljeno nam je da si se prijavila na ispite. Nas dvoje dolazimo na zavrsne borbe, ako uspes da dodjes do tog dela ispita. Dolazimo da te podrzimo, srecno srce nase!"

Suze su mi posle na oci. Obrisala sam ih. Znas sta, necu ih razocarati!
Sela sam za sto. Iz fioke sam izvadila sveske i knjige i pocela da ih prelistavam. Moram makar nesto znati!
Rekli su nam da je ispitni test mnogo tezi nego oni normalni u skoli. Moram da znam nesto.....

(Sledece jutro)

Budilnik: Zvrrrr!!! Zvrrrr!!!
Ja: Aaaa!

Naglo dizem glavu s radnog stola. Zaspala sam! Juce sam zaspala za stolom! Ne verujem!
Moram pozuriti!
Obukla sam uniformu i namestila kosu da lici na nesto.
Zakljucala sam vrata sobe i otrcala do skole drugog nivoa.
Svi su vec tamo. Velika grupa djaka. Sta velika, cela skola je tu. Stoje ispred skole, gledaju na njen balkon. Da... Sa prednje strane skole se nalazi balkon... Cudno...
Na balkonu stoji Direktor. S njegove desne strane, poredjani su clanovi treceg nivoa, koji odvazno i ponosno stoje. A sa njegove leve strane su nastavnici i buduci treneri.
Progurala sam se kroz guzvu i nekako nasla Fionu i Jumu.

Ja: Evo me stigla sam.
Fiona: Dobro je, pocinjemo.
Juma: Nemojte da gresite na lakim pitanjima.
Fiona i ja: Necemo.
Juma: Iscitajte sve lepo, pre nego sto date odgovor.
Fiona i ja: Znamo.
Juma: Prvo obicnom olovko pa onda podebljajte odgovore hemijskom.
Fiona i ja: Znamo...
Juma: Razmi...

Prekinule smo ga.

Fiona i ja: Znamo!
Ja: Juma, nismo glupe.
Juma: Dobro, ne deri se, samo da vas podsetim...

Nasmejale smo se. Direktor je poceo da drzi govor.

Direktor: Pa, dobrodosli! Od danas pocinju ispiti u svim akademijama. Drago mi je da znam da smo mi akademija s najvise prijavljenih ucenika za ispite. Svi znate svoje timove i u kojim ste ucionicama. Zelim vam srecu! Pokazite se u najboljem svetlu danas! Mozete uci u skolu i otici do svoje ucionice.
Svi: Havla! Razumemo!

Okrenula sam se prema ovo dvoje.

Ja: Idemo?!
Juma: Idemo!

Fiona je klimnula glavom nekako nesigurno.
Vidi se uplasenost u njenim ocima. Ali zasto? Zasto se plasi i cega, ovo je ipak samo test, ako ne uspe ove godine, moze probati opet sledece.
Dolsi smo do svoje ucionice.
Juce su nam podelili brojeve mesta na kojima sedimo, pa smo se razvrstali.
Zapala sam pored nekog tamo nebitnog lika. Za nama su posle jedno pet minuta usli i neki ljudi. Bilo ih je petoro, a za njima i Itan.

Itan: Pa zdravo, Mladice Pasulja!

Molim? Pasulj?
Svi smo se medjusobno pogledali.

Itan: Slusajte! Gledajte u mene!

Ostrim glasom je uzviknuo. Zavodi red.

Itan: Testove radite pedeset minuta. Ova, komisija, da se tako izrazi, koja sedi kod prozora, oni hvataju one koji prepisuju. Ne smete biti uhvaceni da prepisujete vise od pet puta. Ako se to desi, ceo tim ispada!

Sa katedre je uzeo testove.
Poceo je da ih deli. Stavljao ih je naopacke na stolove.
Kada ih je sve podelio, vratio se za katedru.

Itan: Testovi imaju 10 pitanja, svako pitanje nosi po jedan bod. Mozete okrenuti i poceti raditi... Sada!

Na njegovu komandu okrenuli smo testove.
Vec u prvih par minuta se cuo zamor.

Xx: Ali, ima devet pitanja!
Xx2: Gde je deseto?
Xx3: Sta je ovo?!
Itan: Kao sto rekoh, ispit se radi pedeset minuta, nakon tih pedeset minuta, dobijate i deseto pitanje, za njega imate deset minuta da uraditi.

Zaculi su se uzdasi.

Itan: Sta je, Mladice Pasulja, zar je toliko tesko?

Tesko? Pa cekaj, nisam ni videla pitanja.
Staaa?! Sta je ovo? Jel su mogli teze da daju?! Ovo nismo ni ucili!
Sta je bre ovo?!

Hvatam se za glavu.

Itan: Da, zaboravih da kazem, ako jedan iz tima padne, opet ceo tim pada.

Oke, jos jace cupam kosu. Nista ne znam! Ali cekaj, mozda... Mozda da prepisem, rekli su da smeju da me uhvate do pet puta da prepisujem.

Fionina perspektiva:

Malo su preterali. Ovo je pretesko.

Jumina perspektiva:

Shvatam, nista mi nije jasno.
Kako mudro. Oni zele da nas nateraju da prepisujemo. Pokvareno...
Nadam se da ce ove dve shvatiti.

Anavelina perspektiva:

Moram nesto da uradim.
Hajde sad, iskoristi svoje moci.
Zazmurila sam i na jedno oko stavila ruku. Moje oci su postale crvene, a ja sam se iz tame stvorila na plafonu ucionice.
Moj pogled je isao kroz ucionicu i trazio odgovore.
Pretrazuje. Svakog djaka, prolazim pogledom pored svake klupe i zagledam sta pisu.
Pogled mi dolazi do mog tela i pokusavam da vidim sta pise ovaj pored mene.
Molim? Ha?
Lik crta? Ladno je iscrtao nesto na testu... Boze mili...

Fionina perspektiva:

Dobro je, ucenje u napred se isplatilo. Znam dosta od ovoga.

Jumina perspektiva:

Pa hajde onda, da vas vidim, komisijo. Uhvatite ovo prepisivanje.  Napravio sam trougao od palceva i kaziprsta i uperio u lika ispred mene. Zatvorio sam oci. Zaposeo sam mu dusu. U njegovom telu sam. Pa da vidimo sta si sinko napisao...