Alfa

deo 8

Lezim okrenuta ka zidu. Jutro je.
Prevrcem se na ledja i nasravljam da gledam u plafon. Ruke stavljam na glavu i trljam oci.
Ah...
Od danas ce mi dani biti drugaciji. Moram otkriti sta se desilo, svi racunaju na mene...
Na krvet mi doskace Kane i pocinje da me lize.

Ja: Kane, nemoj.

Stala je i sela pored mene.
Spustila sam ruku na njenu glavu i pocela da je nerviram. Mnogo mrzi kad je capkam.
Par puta je okrenula glavu i onda je sisla sa kreveta.
Krenula sam za njom.
Po obicaju sam usla u kupatilo i umila se. Nakon toga presvukla sam se u moju crnu, skolsku uniformu.
Uzela sam kljuceve od sobe i sa Kane otisla u biblioteku.
....
Savrseno, prazno je. Prve dve smene su na casovima, znaci bice mirno.
Zavlacim se medju redove i izvlacim sve knjige koje su povezane s demonima na bilo koji nacin.
....
U medjuvremenu je proslo par sati. Iz biblioteke sam se prebacila kod sebe u sobu, jer su poceli da dolaze ostali djaci.
Do sada nista nisam nasla o demonima sto nisam znala. Dobro, do nekle. Ustavri jesam nasla nesto, ali to mi nista nije pomoglo.
Naime, onaj demon, onaj veliki koga su videli, on pripada vrsti Horora. E sad, nisam sigurna sta su horori, pazi ja nisam sigurna za nesto... Sve jedno, ti demoni se nazivaju hororima. Zasto? Kao sto rekoh ne znam, ali ono sto znam je da im nije prvi put da se pojavljuju. I ranije su se stvarali, ali ne van Tamnog Casa.
Bukvalno ne znam sta da radim... Mislim znam sta moram da uradim, ali sta dalje, nemam pojma.
Ah...
Zavalila sam se u stolicu i stavila ruke iza glave.
Koliko je sati? Dovoljno...
Kupim stavri i odlazim u ujakovu kancelariju. Kane, po obicaju trcka pored mene. Kucam na vrata kancelarije, ali odgovor ne dobijam.
Savrseno, nema nikoga. Uzimam kljuc i otkljucavan vrata.
Da... Imam kljuc... Sta cu, malo sam ga "pozajmila", jos prosle godine...
Spustam knjige koje sam ponela sa sobom na sto. Prilazim policama i pocinjem po njima da preturam.
Ovde mora da ima necega sto ce mi pomoci.
Mada, koliko vidim prevarila sam se, nema apsolutno nicega...
Ah... Zasto...?
Ceo dan, ceo glupi dan sam provela pred knjigom, citajuci i na kraju nista ne uspem da saznam, stvarno sam beskorisna...
To su mi uvek i govorili. Uvek sam bila clan viska u porodici...
Da bila sam... Ali to se promenilo, mada i nije. Opet sam na poslednjem mestu. Nije me ni briga, ako su tako odlucili neka bude. Ali... Zasto sam onda to morala biti ja? Zasto sam ja sad nosilac Carskog cudovista, ako nikome nisam bitna...
Akira... Smiri se... Sta ti je? Ne vracaj se u proslost, ona nikome ne treba.
Oke, ipak mi treba proslost... Prevarila sam se, kako cu bez nje u ovakvoj situaciji...
Uzimam knjigu sa stola i sedam u stolicu...