Alfa

deo 4

Budi me jako kucanje na vratima.

Ajla: Ko je sad u 6 ujutru?

Protrljala je oci i dosla do vrata. Ja sam se podigla i dosla za njom.
Otvorila ih je.
Ispred su stajale dve devojke u plavim uniformama.

Ajla: Jumi, Kler? Otkud vi?
Jumi: Ajla, brzo, moras da vidis nesto, neces verovati!
Kler: Am, ko je ovo?
Ajla: Ovo je moja nova cimerka.
Ja: Zovem se Ana.
Ajla: De, mislila sam drugacije da je upoznam s vama, ali sta se desilo?
Jumi: Pojavila se gospodjica Akira...
Kler: I cim su Vilijam i Zara culi da se vratila, morali su da je provociraju.
Ajla: Cekaj, gde su oni sad?
Kler: Tu, ispred!
Jumi: Brzo, obucite se da ne propustite sou!
Ajla: Dobro, dolazimo brzo!

Zatvorila je vrata. Brzo smo se presvikle u uniforme.

Ajla: Ne verujem, koliko lud moras da budes da se supredstavis Akiri. Koje budale.
Ja: Stani, ko su Vilijam i Zara?
Ajla: Vilijam je Akirin mladji brat, a Zara, najveca hvalisavica u skoli

Izletele smo iz sobe i istrcale ispred skole. Progurale smo se kroz  veliku guzvu.
Na travnjaku je stajala devojka kratke plave(🔵) kose i jedan decak rascupane crne kose i plavih ociju.

Ajla: To si Vilijam i Zara, a ono...

Ostala je bez reci.

Ja: Ono je Akira?
Ajla: Da... Ne verujem...

Preko puta Zare i Vilijama je uspravno i ponosno stajala devojka duge crne kose, plavih ociju, obucena u crno. Pored nje je sedeo onaj tigar.
Kler i Jumi su nas nasle i prisle nam.

Kler: Neverovatno, kakav izgled.
Jumi: Pogledaj joj drzanje.
Ajla: Devojke, nadam se da njih dvoje nisu ludi da je napadnu...
Ja: Sto bi je napali?
Ajla: Jer je njen brat mrzi, kao i Zara.
Ja: Zasto?
Kler: Vilijam je naslednik klana, a na nizem je nivou nego Akira, a Zara ona je mrzi jer je i Vilijam mrzi, a inace je Zara jako zapucana u Vilijama.
Ja: Aha...

Akirina perspektiva:

Ja: Dokle ces me tako gledati?
Vilijam: Dok ne predjem u trci nivo!
Ja: Ne zasmejavaj me, samo pogledaj svoje jadne sposobnosti!
Vilijam: Ti mi znas koje su moje sposobnosti!
Ja: Da, mogu ih videti. Zaboravljas na moje moci.
Vilijam: A ti zaboravljas da delimo istu krv! Imamo iste moci!
Ja: Pa hajde, pokazi mi! Pokazi mi sta znas! Pokazi svoje moci tame!
Vilijam: Ovo ti nije trebalo, glupa sestro!

Zauzeo je borbeni stav. Oko njega se pojavio crni smog. Ispruzio je ruku i u njoj se stvorila crna katana, napravljena od njegovog smoga.
Prihvatio je katanu obema rukama i velikom brzinom se zaleteo ka meni.
Smesno, glup je bio, glup je i ostao.
Ajde, mogla bih da mu dam malo lazne nade. Neka shvati ko je jaci jednom za svagda.
Pustila sam ga da mi se priblizi sasvim blizu.
Ne moram cak ni moci da trosim na ovog slabica.
Na svega par centimetara je vrh njegove katane od mog lica.
Napravila sam korak u stranu i desnu ruku stavila preko njegovih, koje su drzale mac.
Zatim sam nogom zakoracila iza njega i prstima druge ruke ga pogodila u nezgodnu tacku na vratu. Odmah je pao. Ostao je paraliziran na neko vreme.
Sve se desilo skoro i neprimetno. Prevelikom brzinom.

Ja: Vilijame, jel sad vidis razliku izmedju nas dvoje.
Vilijam: Khc...(cvoknuo je zubima) Nije gotovo.
Ja: Jeste, ne pokusavaj da se pomeris, nece ti uspeti.

Stojim s njegove desne strane i zalosno gledam dole u njega.
Nesto je moralo da mi skrene paznju s njega.

Zara: Nije gotovo! Zaboravljas na svog drugog protivnika!

Nisam skrenula pogled u nju.
Zaletela se ka meni. Pesnicom je krenula u moju glavu.
Opet sam sacekala zadnji trenutak. Ne verujem kako su oboje glupi.
Oko njene pesnice su pocele da se pojavljuju ostre, jako male ledenice.
Nece mene to pobediti! Nista me ne moze podediti!
U poslednjoj sekundi sam se okrenula ka njoj i jednom rukom zaustavila njen udarac. Stegla sam joj ruku. Ispruzila sam kaziprst, kako bih njime napravila polugu i bacila je na zemlju. Pala je pored Vilijama.

Ja: Ne, ne zaboravljam na drugog protivnika. Kane!

Pozvala sam Kane, odmah mi se priblizila. Hladno sam prosla pored ovo dvoje i nastavila ka ujakovoj kancelariji, kako bih prijavila ishod misije na kojoj sam bila.