Alfa

deo 18

Kako sam prisla, Sensei je srecno okrenuo glavu ka meni. Za par sekundi iza mene su stali Juma i Fiona.

Sensei: Time, imamo promenu plana.
Fiona: Kakvu, Sensei?

Pogledala sam ka mami koja se isto smesila.

Mama: Necete ostajati u hotelu, docicete kod nas na jednu noc.
Ja: Mama?! Stvarno?!
Mama: Naravno, zasto bi ostajali u hotelu kad mozete kod nas u kuci. Recicemo Elizi da spremi dve gostinjske sobe.
Ja: Dve? Fiona ide sa mnom!
  Mama: Dobro, dobro, ali opet dve, jedna za gospodina Ebisua i jedna za malog Jumu.
Ja: Aham... Nego, kada idemo?
Sensei: Evo samo da popijemo kafu.
Juma, Fiona i ja: Dobro.

Nas troje smo izasli ispred hotela i sacekali da Sensei i moji roditelji popiju kafu.
Posle jedno 20 minuta cekanja, dosli su.
Seli smo u auto i ubrzo stigli do nase kuce.
Izlazimo iz kola.

Faiona: Ana?!
Ja: Da?!
Fiona: Ti ovde zivis?!
Ja: Ah... Da... Svih mojih 16 godila.

Dobro, ne bas 16 godina. Prvih par meseci sam zivela u glavnoj kuci klana Salamander.
Cekaj! Pa moram reci roditeljima. Ceo svoj zivot su zeleli da saznaju odakle sam dosla, moram im reci. Ali kako ce prihvatiti to da sam dete iz klana? Ili to da sam nosilac Carskog Cudovista?
Stajala sam bespomicno, pogled mi se gubio negde u daljini. Za vreme moje nepaznje, mama mi je prisla.

Mama: Duso? Jel sve u redu?

Trgla sam se malo i pogledala u nju.

Ja: Am, da, sve je u redu.
Mama: Dobro, uzmite vase stvari iz gepeka i smesti prijatelje.
Ja: Dobro.

S Fionom i Jumom sam uzela stvari, a onda smo usli u kucu i otisli do moje sobe.

Ja: Raskomoti se Fiona, slobodno, kao da si u svojoj kuci.

Klimnula je glavom.

Juma: Ovoliku kucu u skorije vreme nusam video.
Ja: Pa naravno da nisi video, kad smo u akademiji.
Juma: Ha... Ha... Ha... Vidi nisam znao.

Sarkasticno se nasmejao.
Za par minuta je usao tata u moju sobu i rekao Jumi da mu je gostinjska soba sredjena.
Na to je on izasao i otisao da se raspakuje.
U sobi smo ostale Fiona i ja same.

Fiona: Soba ti je prelepa.
Ja: Hvala. Dugo nisam bila u njoj.

Setala sam kroz sobu i redom uzimala ramove s slikama s polica i radnog stola. Sve sam ih zagledala.  Vecina tih slika slikano je tog tana kad su me moji roditelji nasli na pragu.
U ruke sam uzela sliku na kojoj me je mama prvi put uzela u ruke sa zemlje.

Fiona: Ana? Dobro si? Zamislila si se.
Ja: Ma da, dobro sam. Samo, prisecam se detinjstva.
Fiona: Aha...
Ja: Nikad ti nisam pricala nesto vise o sebi?
Fiona: Ne, nisi.

Klimnula sam glavom i spustila sliku. Nakon cega sam prisla prozoru i razgrnula zavesu.

Ja: Mene su moji nasli ispred kuce pre 16 godina. Bila sam ostavljena na pragu, i oni su me usvojili. Naravno prvo su s policijom isproveravali da nekome nije nestalo dete, ali nista nisu nasli, tako da su me usvojili.
Fiona: Stvarno?
Ja: Da, zivela sam znajuci da sam usvojena, ali iako mi oni nisu pravi roditelji, ja ih volim vise od svega drugog. Brinuli su o meni, vaspitali i zahvaljujuci njima, imala sam detinjstvo kakvo bi pozelelo svako dete.
Fiona: Ne zezas se sa mnom?
Ja: Ne, s ozbiljnim stvarima se ne zezam.
Fiona: Pa cekaj, koju moc imaju tvoji roditelji?
Ja: Isto kao ja, vatre.
Fiona: Kako?
Ja: Slucajnost.
Fiona: Nikada nisi saznala ko su ti pravi roditelji?
Ja: Pa...

O ne... Ne smem joj reci.

Ja: Ne, nikada.

Nas razgovor je prekinulo kucanje na vratima.

Ja: Napred!

Vrata je otvorila Eliza, sa sirokim osmehom na licu.

Ja: Eliza!
Eliza: Dobrodosli nazad gospodjice Anabela!
Ja: Eliza, pa 100 puta do sada sam ti rekla da me ne zoves, gospodjicom Anabelom. Samo Ana.
Eliza: Izvinjavam se. Nego, roditelji su vam rekli da mozete sici na veceru.

Pogledala sam u Fionu koja je upravo ustajalas kreveta, na kome je predhodno sedela.

Ja: Hvala, Eliza. Idemo Fiona.
Fiona: Da.

Sisle smo do trpezarije. Na vratima nas je sacekao Juma, zajedno smo usli i seli pored mame, tate i Senseia.
Eliza nam je donela veceru. Dok smo jeli, vecinom smo pricali o dogadjajima u akademiji, kao i o ispitima.
Nakon vecere, zamolila sam roditelje da ostanu malo, jer moram nesto da im kazem.
Prvo su me jako cudno gledali, a kada sam naglasila da je to nesto jako vazno, onda su me ozbiljnije shvatili.
Sensei je otisao s Fionom i Jumom da se spremaju za misiju veceras.

Mama: Dobro, mila, sta imas vazno da nam kazes?
Ja: Pa vidis...
Tata: Nije valjda, neko ti se udvara, nasla si decka?!

Odmah je krenuo da drami. Nasmesila sam se i negirala mu glavom. On i mama su se pogledali, a onda zbunjeno nastavili da gledaju u mene.

Tata: Pa sta je onda?
Ja: Pa vudite, ne znam kako da kazem, ali otkrila sam kako sam se nasla ispred kuce, onog dana kada ste me usvojili.