Alfa

deo 15

Skupila sam svo cvece i krenula ka spomeniku koji su podigli u znak svim poginulim.
Uskoro sam dosla blizu spomenika, ali sam stala iza drveta jer sam zacula necije glasove.
Ou, pa to je Alfa i izgleda njen tim, kao i Ebisu Sensei.
Izasla sam iza drveta.
Ebisu je sedeo ledjima okrenut meni, dok su ovo troje sedeli u mom pravcu.

Anabelina perspektiva:

Zavrsavamo s ruckom i pakujemo kutije i sve ostalo.
Od jednom, iz sume naspram nas se zaculo neko sustanje.
Ubrzo ispred nas se pojavila Akira, spustene glave, nosila je u rukama gomilu ruza.

Ja: Akira?!

Spustila je cvece pored spomenika i onda digla glavu ka nama.

Sensei: Gospodjice Akira? Otkid Vi ovde?
Akira: Dobar dan Ebisu Sensei, danas je jubilej od napada demona na skolu. Dosla sam da odam pocast mojim prijateljima.
Sensei: Shvatam... Drago mi je da vidim da ih je neko postovao.
Akira: Da... Nego, cujem da je ovo prvi tim koji je prosao ispit kod Vas Sensei.
Sensei: Da, u pocetku sam ih smatrao za budale, ali nisu, pokazali su se da nisu toliko los tim.

A jao... Pojavili su se osmesi na nasim licima.

Sensei: Ali, dosta su neiskusni.

Oke, osmesi su nam se skinuli s lica.

Akira: Onda je dobro sto ste im Vi zapali kao sensei.
Sensei: Da, valjda cu uspeti da ih osposobim za nesto.

Vidim da je Jumi presao ovaj razgovor preko glave

Juma: Da, bas je dobro sto smo dobili ovakvog senseia...

To je tako smoreno rekao...

Akira: Da, samo da vas informisem, ukupno je ostalo 10 timova.
Ja: Samo?
Akira: Da, budite ponosni malo na sebe, jer ste s jako losim rezultatima na pismenom testu prosli dalje. Ana ti ni na jedno pitanje nisi dala odgovor.
Ja: Pa, hah, nisam...
Juma: Stavrno?! Ostavila si prazan test?!
Ja: Aha...

Klimnula sam glavom.

Akira: Stvarno ludacka sreca, pa nezelim da vam smetam.

Okrenula se i otisla...