Plavim ocima gleda pravo u mene, vidim da su joj vec zasuzile.
Po glavi joj se vrti moje ime i rec ljubav.
Priblizio sam joj se jos i lagano poceo da spustam glavu ka njoj.
Spojio sam nam cela i krenuo ka njenim usnama. Posao sam da je poljubim ali...
Akira: Ne, Jato!
Njena ruka se nasla izmedju nas.
Odgurnula me je od sebe.
Akira: Ne! Ne mogu, zbog njega!
Pukao sam, tu sam bukvalno pukao.
Ja: Zbog njega, koga?! On je proslost! Mrtav je! Nema ga vise! Akira dozovi se svesti!
Akira: Ne! Nije mrtav! U mom srcu nikada nece biti mrtav! Ali ti to ne razumes! Jer si povrsan i glup!
Ja: Glup?!
Akira: Da Jato!
Akirina perspektiva:
Ja: Mnogo! Mislis da me razumes samo zato sto mozes da mi citas misli i osecanja! E pa ne mozes, ovo osecanje ne mozes da procitas! Dublje je nego sto mislis, ne bi nikada ni dosao do njega! Jadan si!
Pocele su mi suze na oci, a onda sam mu okrenula ledja i pocela da trcim kroz sumu ni ne gledajuci kuda idem.
Probijala sam se kroz zbunje i granje. Stavila sam kapuljacu na glavu. Protrcavala sam ceo kompleks, sve dok nisam dosla do visoke ograde.
Naravno on je trcao za mnom, a kad sam ja stala, stao je i on.
Ja: Odlazi ne zelim da te vidim!
Jato: Akira?!
Ja: Zao mi je Jato, ali ...
Okrenuta sam mu ledjima, ne moze da vidi sta radim. U ruci sam skupila magiju i stvorila otrovnu iglu.
Napravila sam zli osmeh i naglo se okrenula bacajuci iglu ka njemu.
Ja: Ali previse si naivan!
Jato: Aaaa! Sta radis to?!
Ja: Jadnice, bolje se ne pomeraj, ili ce se otrov brze prosiriti.
Zagrizla sam svoj prst i potekla je krv. Oslobodila sam moci.
Ja: Oslobadjanje Carskog Andjela!
Oko mene je poletela crna magla i na meni su se stvorila crna andjeoska krila.
Ja: Vidimo se...
Odrazila sam se od zemlje i preletela ogradu.
YOU ARE READING
Alfa
FantasySvet magije i demona. Sasvim obicna devojka Anabela, dospeva u najbolju skolu magije. Tamo saznaje stvari koje joj nikad nisu bile recene. Upoznaje misterioznu devojku Akiru. Uz nju otkriva svoju davno izgubljenu prošlost.
