Alfa

deo 10

Spustilo se vece, a mi smo se popeli na jedno veliko drvo i seli na debelu granu, tako da sam se ja navalila na njega. Sve vreme dok smo pricali, rukom mi je prolazio kroz kosu. Osecala sam se sigurno. Sve ovo mi je vratilo uspomene sa njim iz detinjstva. Kada bi otac poceo da vice na nas, a on bi stao ispred i snosio svu krivicu, braneci me.

Hitaci: Nego, kako su starci?
Ja: Za majku skoro nisam cula, a za oca bolje da ne pitas.
Hitaci: Bas lose, jel?
Ja: Da, sto je najgore ni ja se sad ne mogu nositi sa njime. On je zapeo za Vilijama i primorace me da sve uradim, samo kako bi taj kepec ojacao.
Hitaci: Slab je bio kao mali, slab je ostao. Vas dvoje niste u dobrim odnosima?
Ja: Ne, nemas pojma sta bih mu sve uradila i njemu i onom gadu, Zari.
Hitaci: Sta se sa njom desilo?
Ja: Nadam se da se secas cele ekipe iz tog perioda.
Hitaci: Naravno.
Ja: Dve godine nakon tvog odlaska iz akademije desila se ona najezda demona i akademija je bila pogodjena. Svi iz tadasnjeg treceg reda su zajedno sa profesorima i trenerima branili skolu i nize nivoe.
U jednom trenutku podelili smo se svi iz treceg nivoa u timove od po par nas. A Zara je bila u timu sa Inori. Nadam se da je secas.
Hitaci: Naravno, tvoja najbolja drugarica. Carsko Cudoviste zivotinja.
Ja: Da, secas se i njenog tigrica, Kane.
Hitaci: Naravno, ali samo zato sto mi je pojela vise od deset papuca.
Ja: Secam se. Elem, njih dve su bile u timu. Bezale su u jednom trenutku od demona. I ono sto znam je da Zara nije zelela da pomogne Inori. Sta vise dok joj je drzala ruku u nevolji, pustila ju je i odgurnula pravo demonu u usta.
Hitaci: Sta?!
Ja: Da, nakon toga, ja sam preuzela brigu o Kane, a Zaru su oborili na drugi nivo i dobila je zabranu da polaze ispite nekoliko narednih godina. Ali kad joj je zabrana istekla, opet nije mogla da polozi jer smo joj mi iz treceg reda stali na put.
Hitaci: Shvatam, ne mogu da verujen da je bila spremna na to, zasto je to uradila uvopste?
Ja: Ni dan danas ne znamo.

Oborila sam glavu. Osetila sam kako me je Hitaci privukao jos vise ka sebi i spustio ruku na moje teme.

Hitaci: Sve se tako brzo odigralo.
Ja: I previse. Mislila sam da cemo nas dvoje naci mir u akademiji, ali ne, otac je morao da navaljuje.
Hitaci: Ono je bilo mucenje a ne navaljivanje. Da nisam onda pokusao da ga ubijem, sta mislis sta bi uradio?
Ja: Da, ali zasto ga nisi ubio?
Hitaci: Bio sam slab. Slab i neiskusan. Nisam znao da kontrolisen Carskog Andjela i nije bilo teorije da ga mogu pobediti.
Ja: Ali u mojim ocima, ti si tad bio heroj, iako nisi uspeo.

~Otac: Hitaci dozovi se pameti dete!
Hitaci: Ne oce! Neces nastaviti taj teror nad Akirom i nada mnom! To sto je onaj mali tvoj mezimac nije nas problem!

Stajala sam iza drveta i gledala Hitacija kako se sa svojih deset godina, bez imalo straha opire ocu.

Otac: Ti mali, sta zelis da postignes?!
Hitaci: Pravdu oce! Iako sam ja naslednik klana i Carskog Cudovista, ti opet ne zelis sa mnom da se bavis na mom jacanju, vec posvecujes vreme njemu, slabicu koji nema buducnost!
Otac: Hitaci!
Hitaci: Sta je oce?! Nisam li u pravu, ali ako mucis mene i Akiru time sto ne ucimo tog malog kako treba, zasto onda ti preuzmes totalnu kontrolu nad njegovim treninzima?!
Otac: Hitaci, vece si dete od njega!
Hitaci: O jel? Pa da vidimo onda koliko sam ja zapravo dete.

Oko Hitacija se zakovitlao vazduh, stvorili su se crni krugovi,a njegova crna kosa je podivljala. Oci pocrvene, a na ledjima se stvorila crna andjeoska krila.

Hitachi: Probudi se Andjele!

Ispruzio je ruku i u njoj je stvorio mac.

Otac: Sta pokusavas?!
Hitaci: Sta mislis?!

Potrcao je macem pravo u oca, ali on se izmakao u stranu.

Otac: Jos si neiskusan!
Hitachi: Samo ti tako mislis!

Okrenuo se u krug, a oko njega je magija podivljala. Stvorio je veliki oblak crne moci koje je poslao ka ocu.

Hitachi: Kandze Andjela!

Zgrabio je oca, ali on se nije odupirao.

Otac: Eksplozija mracnih otrova!

Odjednom nesto je puklo, a Hitachi je poceo da se hvata za glavu i da vristi.

Ja: Hitachi!!!

Pojurila sam do njega. Krila su mu nestala, oci ponovo postale plave, a on se srusio na licu mesta.

Ja: Hitachi, Hitachi!
Hitachi: Akira, ne prilazi!

Dosla sam do njega i stavila mu ruku na ledja.

Ja: Dobro si?
Hitachi: Opasno je, pomeri se.
Otac: Hitachi Namikaze!

Oboje smo podigli pogled. Mogli smo videti majcino zabrinuto lice na prozoru kuce dok je drzala Vilijama.

Otac: Smatrao sam da ces odrasti u ozbiljnu osobu, ali zapravo si ti taj koji nema buducnost! Ustani gore!

Hitachi se drhtavo digao na noge.

Otac: Pokusao si da ubijes glavu klana Namikaze! To je neoprostivo!

Hitachi je iskezio zube.

Otac: Hitachi, ne smatraj se vise clanom ovog klana! Proterujem te iz njega!
Hitachi: Dobro oce...

Kaze dok se zlo smeje.

Otac: Predaj Carskog Andjela!
Hitachi: Haha! Ne!
Otac: Sta?!
Hitachi: Carski Andjeo nije stvar koju ti mogu dati. To je zivo bice u meni! Predacu ga, ali osobi koju on odabere za svog vlasnika!
Otac: Ne pricaj gluposti! Predaj Andjela!
Hitachi: Ne oce, nece to ici!

Zagrizao je svoj prst i prevukao krv na ostale. Sklopio je dlanove i onda ih otvorio. Izmedju njegovih prstiju bio je elektricitet.

Hitachi: Oslobadjanje Mracnog Andjela!

Poceo je da vrti rukama u krug, a oko njega se pojavila crna prasina. Njegova kosa pocela je da bledi, a znak andjela na njegovoj ruci, postao je samo oziljak.
Rukama je u nebo slao tamni zrak moci. To je bila sva magicna energija koju je Andjeo imao u njemu. Od te crne energije kreirao se Carski Andjeo koji je poceo da leti iznad njega.

Hitachi: Andjele, izaberi svog naslednika!

Andjeo se okrenuo u krug a onda se velikom brzinom zaleteo u mene.

Otac: Ne, ne Akiru!!!

Sva crna magija je udarila u mene.
Obuzela me je. Podigla u nebo.
Iscrtao se znak andjela na mom ramenu, a sva energija je usla u mene. ~

Ja: I tako sam se nakon nedelju dana probudila u ambulanti akademije sa saznanjem da ja sad nosim Carsko Cudoviste.
Hitachi: Da, napravio sam veliku pometnju u klanu.
Ja: Ne mozes da zamislis koliku. To sto sam ja dobila Andjela, a ne Vilijam je bio skandal. Ali da, nakon tvog proterivanja, ti si postao legenda u akademiji. Naredne generacije su mogle da cuju price o legendarnom trecem clanu klana Namikaze, koji je kao postojao u proslosti.
Hitachi: Vau. Bas napravio pometnju.
Ja: Da, ali sve je vredelo, da to nisi uradio, ja sad ne bih bila to sto jesam. Strah i trepet akademije.
Hitachi: Makar mogu da se ponosim na svoju mladju sestru.