Alfa

deo 5

Jatova perspektiva:

Stojim naslonjen na zid. Cekamo da se ove dve vrate u sadasnjost.

Irina: Sta im se desilo?
Direktor: Ne brini, trenutno su njihove duse u tvojim secanjima.
Irina: Ha? Kako?
Ja: Akira moze to da uradi.
Rentaro: Ako cemo tako, onda, Akira moze da uradi sve sto zeli.
Ja: Da, neverovatna je...

Stvarno je neverovatna, ali jako i cudna. Jako cudna osoba. Prema vecini ljudi hladna, cak i svoju porodicu i svoje poreklo prezire.
Ne znam njenu proslost, ali imam osecaj da je bila jako teska za nju.
Jako mi je cudno nesto. Kako se prema ovoj iz prvog nivoa tako ponasa, kao prema nama iz treceg?
Mislio sam da nije otvorena prema njima, narocito prema nekome ko je tek ove godine dosao u skolu.
Zasto je takve, ta devojka se ne razlikuje od drugih iz prvog nivoa ni po cemu. Koliko ja znam ona ne podnosi ni drugi nivo, kamo li prvi...
Cudna je.
Ja imam moc da znam sta drugi misle, ali nisam nista novo primetio kod nje. Normalna je kao i uvek.
Mislim normalna, sta znaci za nju biti normalan?
Nesto krije, niko od nas ne zna nista o njoj.
Ah... Zasto o ovome razmisljam?

Ja: Gospodine direktore, da li bih mogao da se vratim u spavaonicu, pascu od umora?
Direktor: Jato, cudno za tebe da osecas umor. Da, mozes da ides.
Ja: Hvala vam.

Izasao sam iz ambulante. Nalazim se izmedju prvog i drugog dela akademije.
Polako dolazim do spavaonice, ulazim i unutra me docekuje ostatak ekipe. Sede za stolom i piju caj.

Eren: Opa, Jato, konacno ste stigli!
Zero: Gde su Akira i Rentaro?
Ja: U ambulanti.
Jukio: Zasto su tamo?
Ja: Desilo se nesto na misiji drugog nivoa. Jedan tim tvrdi da ih je napao demon van Tamnog Casa.
Itan: Malo je to nemoguce.
Ja: Znam, sad Akira proverava njihova secanja.
Rej: To ce potrajati...
 
Klimnuo sam glavom i otisao u svoju sobu. Bacio sam se na krevet i nastavio da razmisljam o nedavnim cudnim dogadjajima.