Alfa

deo 16

Akirina perspektiva: (20 minuta ranije)

Izlazim iz prolaza. Cekaj, gde sam?
Odmah su mi se pojavila andjeoska krila.
Oke, znam gde sam. Srediste carske porodice vatre. Znaci ovo je njena proslost pre nestanka klana, pre 16 godina.
Dobro, samo opusteno, radila sam ovo mnogo puta. Ovde sam samo kao gledalac.
Spustila sam se na zemlju.
Osvrcem se oko sebe. Sve je nekako tamno. Nebo je poprimilo crvenu boju. Oko mene lezi mnogo mrtvih ljudi.
Cekaj, pa ovo je u vreme Rata Vode i Vatre. Ovde se desila odlucujuca pobeda vode.
Mesto na kojem se nalazim, puno je tradicionalnih japanskih kuca. Ovde je ziveo citav klan, vise od 1000 clanova klana je zivelo ovde.
Ali zasto sam ovde? Kako je ona devojka povezana s ovim?
Ceo klan je nestao, svi su pobijeni.

Pored mene protrcavaju samuraji u kimonima. Za struk su im zakacene katane. Odlucno trce i upadaju u glavnu kucu klana.
Idem za njima.
Ulazim u kucu i trazim ih. Nestali su, kad pre?
Osvrcem se ali ih nema. Zatvaram oci i osluskujem.
U pozadini cuje se jako slab, ali upecatljiv plac deteta.
Krenula sam ka izvoristu zvuka. Prolazim kroz prostorije. Zvuk postaje sve glasniji. Sve se jasnije cuje plac novorodjenog deteta. Konacno, dolazim do sobe iz koje se cuje plac.
Otvaram velika klizna vrata i zaticem uzasan prizor.
Jedan samuraj drzao je krvavu katanu, omah na vratu jedne zene, koja je drzala malo dete.
Samuraj je potegao katanu, ali dojednom se pojavila jos neka osoba.
Stariji covek, skocio je ispred zene i nozem sklonio katanu s puta. Pomogao je zeni da ustane i poceli su da beze.
Istrcali su iz sobe. Ali na izlasku zaustavili su ih jos dvojica samuraja.
Covek je stao ispred zene, stiteci nju i dete.
Pa stani malo, to je zadnji nosilac Carskog Vatrenog Zmaja, Takeda Salamander. To su onda njegova zena Juki i, njihovo dete.
Pokusao je da se odbrani, ali nije uspeo. Proboli su ga.

-Takeda: Juki, bezi, brzo bezi! Spasite se!
-Juki: Ali ti?!
-Takeda: Bezi!

Zena je uplaseno gledala u njega i izjurila iz kuce. Preplaseno bezi, dok drzi malo dete u rukama.
Bezi, sve do sume iza kuce.
Pf... Jel normalna...? Prosla je ponoc sad, sigurno... Sto znaci da je u toku Tamni Cas.
Demoni se sad stvaraju. Ne verujem kao je nesmotrena...
Sebi je osigurala smrt. Ili ce je posednici vodenog elementa ubiti ili neki demon.
Pratim je i gledam sta radi.
Pomahnitalo bezi kroz sumu.

Znam sta ce se desiti... Aktiviram svoje crvene oci. Omogucavaju mi da ostrije vidim u mraku, kao i da vidim necije strujanje magije kroz telo.
Ham... Ispred je nekoliko vodenih samuraja, a iza nas... Opa, jos neko preziveo iz vatrenog klana.
Ubrzo zena je naletela na samuraje vode. Izbegavala je njihove napade, sve dok je mogla.
Za koji trenutak dosao je i onaj, jos jedan lik iz klana vatre.
Ali ni on nije mogao da im se suprotstavi.

-Juki: Azare, ne verujem ziv si!
-Azar: Da tetka. Molim Vas, Bezite, ja cu ih zaustaviti!
-Juki: Ne, ne mozemo se vise odupirati. Ovde je kraj. Dozvolila sam da moj suprug umre, ali necu i tebi. Slusaj me uzmi nju i bezi, bezi u grad.
-Azar: Ali tetka...
-Juki: Ne, gotovo je, rat je izgubljen. Bezi s njom, nosi Alfu u neku sigurnu porodicu. Nosi je u neku porodicu koja poseduje vatreni element. Hajde Azare, nema vise nade!

Predala mu je malo dete, a on je plakajuci pobegao. Saplitao se na grane u sumi, sve dok nije izasao iz nje.