Alfa

deo 20

Demoni su poceli da se stvaraju. Samo su navirali iza uglova zgrada i sa krivina.

Sensei: Dolaze! Budite spremni!

Stvorile su se nekakve kreacije. Nalik paucima i bubama sa glavama drugih zivotinja. Na glavama su imalu iscrtane prstenove.

Sensei: Pazite kada ih ubijate! Gadjajte im kruzne znakove na glavi.

Klimnuli smo glavom i postavili se u stav, spremni za borbu.
Sacekali smo da nam se peiblize i onda smo krenuli u kontra napad.

Trcala sam ulicama, ispruzene ruke i gadjala ih vatrenim kuglama iz narukvice.
Dok sam ih ja napadala, Fiona je svojim mocima pokusavala da ih zadrzi do Juminog i mog napada na njih.
Skakali smo okolo i ciljali im glave.
Sensei: Bravo! Samo tako nastavite! Posle se sklanjamo na neku zgradu i odatle cemo ih gadjati sa krova!
Mi: Razumemo!

Ocistili smo skoro ceo centar, a onda smo krenuli za Senseijem pozarnim stepenicama na vrh jedne zgrade na uglu.

Sensei: Mislim da nam je odavde dobar pogled.
Juma: Jeste.
Ja: Uh... Kada dizu barijeru?
Sensei: Rekao je direktor da ce pola sata nakon pocetka Tamnog Casa podici.
Fiona: To je za deset minuta.
Sensei: Jeste, a sad, ko hoce da resi onog demona koji se popeo na drugu stranu zgrade?
Juma: Molim?! Gde je?!
Fiona: Eno ga!

Prstom je pokazala na demona koji se peo na zgradu.
Stavila sam ruku na narukvicu i samo se zatrcala, bez da sam ista rekla, i skocila na demona. Popela sam mu se na ledja, a on je poceo da se opire.
Ispalila sam par vatrenih lopti u njega, a onda skocila pravo ispred njega i pogodila ga u znakna na glavi.

Ja: Resen demon.
Sensei: Ana! To je bilo opasno!
Ja: Dobro sam...

Prisla sam im i sela na pod. Gledala sam sa zgrade.

Fiona: Pa nije bilo tesko.
Sensei: Nije, jer su se stvorili poprilicno slabi demoni.
Juma: Zar se dele po jacini?
Sensei: Da, nisu svi podjendnako jaki.
Fiona: A Sensei, jel i ono neki dogadjaj u Tamnom Casu ili?

Rukom je pokazivala na nebo.

Sensei: Ne, to nije deo Tamnog Casa, to je barijera Carskoh Cudovista.

Pojavila se raznobojna svetlost, koja je pocela celo nebo da prekriva

Ja: Prelepo je!
Fiona: Vau...
Sensei: Ah, evo ga. Demoni bi treba li da nestanu uskoro.

Akirina perspekriva:
Deset minuta ranije:

Skupili smo se na brdu. Tu su direktori, koji stoje po strani i ujak koji kontrolise ono sto mi radimo.

Ajs: Rajzene jel si gotov?
Rajzen: Jesam.

Kaze dok zavrsava sa crtanjem carobnog kruga po zemlji.

Ujak: Jel ste sigurno spremni? Znate sta su posledice?
Šo: Znamo gospodine.
Ujak: Dobro, onda stanite na svoja mesta.

Svako je stao na manji krug, gde je bio nacrtan znak njegovog Cudovista, na velikom krugu.

Ja: Spremni, ovo moramo u isto vreme!
Ostali: Jesmo Akira!
Ja: Onda, krenite, sad!

Zagrizla sam svoj palac i napravila sebi ranu iz koje je pocela da ide krv. Polako sam utapkala sve prste u krv, na obe ruke i spojila dlanove.

Ja: Mracnj Andjeo!
Midori: Dzin biljaka!
Rajzen: Bog munje i groma!
Ajs: Ledeni Golem!
Šo: Goblin zemlje!
Svi: Veliko spajanje, magija careva, podizanje Carske barijere!!!

Vikali smo iz sveg glasa, dok smo slali svu moc i snagu u magicne krugove.
Od jednom pocela je da isijava raznobojna svetlost oko nas. Obasjala je sve oko nas, a onda uzletela ka nebu u obliku velikog stuba. Zaustavila se na odredjenoj visini i onda se sve vise sirila i pravila veliku kupolu, koja je zahvatala veliku povrsinu. Sve akademije, gradove i sela u blizini. Sve je bilo osigurano, ali za to smo morali da platimo cenu. Postavivsi barijeru, zavrtelo mi se u glavi, nisam mogla da stojim normalno.

Šo: A! Moja glava!
Midori: Nemam vise snage!

Nismo se vise drzali na nogama, srusili smo se na zemlju i ostali tu da lezimo bez svesti.