Alfa

deo 4

Izlazim iz portala.
Na meni se pojavljuju crna krila.
Slecem na zemlju. Osvrcem se oko sebe. Gledam gde sam.
Moje posmatranje prekida jak vrisak iza mene.
Okrecem se i vidim Anu kako lezi na podu. Izgleda da je ispala iz portala i pala na zemlju.

Ana: Aaaa!
Ja: Alfa... Nista te ne boli...
Alfa: Ha...? Jao, stvarno, kako?
Ja: Nismo stvarne, ovo su samo nase duse. Ne osecamo nista i niko nas ne vidi ovde.
Alfa: Ah... Uplasila sam se. Nego, zoves me mojim imenom?
Ja: Da, u skoli ne mogu, ali dok smo same, mogu.

Digla se i istresla se.
Koko se tresla, izgleda da je osetila nesto na ledjima.

Alfa: Ha? Sta je ovo? Nesto mi se zakacilo...

Rukama je pocela da pipa ledja.

Alfa: Aaaaa! Sta, sta je ovo!?
Ja: Hej, ne deri se! To su krila.
Alfa: A, otkud ona na mojim ledjima!?
Ja: I ja ih imam. Kao sto sam ti rekla, ovo su nase duse trenutno, pokazuju nas izgled zapravo. Posto smo naslednici Carskih Cudovista, imamo krila ovde. Ne znam da li si primetila, ali posle onog dogadjaja, pre par meseci...
Alfa: Par meseci? Proslo je pola godine...
Ja: Dobro, sve jedno, tad ti se na nadlakrici desne ruke pojavila crvena slika zmaja.
Alfa: Da, pokusavam da je sakrijem na sve moguce nacine!
Ja: To je znak Carskog Cudovista, ja imam crnog andjela i to je normalno da se pojavi.
Alfa: Dobro, dobro, sve jedno, ovim krilima moze da se leti?
Ja: Naravno, ali, hajde da za pocetak nadjemo ovo troje u njihovim secanjima. Prati me, idemo pravo po putu.

Krenule smo da koracamo i da idemo napred.

Alfa: Hej, cujem nesto.
Ja: Da i ja... Pozuri! To su njihovi glasovi!

Odrazila sam se od zemlje i uzletela. Ovako cu brze. Ona je pokusala da uzleti i nekako klimavo je uspela. Ali jako nespretno.

Ja: Jel mozes?
Alfa: Ide nekako...

Klimnula sam glavom.
Ubrzo dosle smo do centra desavanja....