Alfa

Poglavlje 2: Novi pocetak

Anabelina perspektiva:

Od mog dolaska u skolu i mog otkrica proslosti, proslo je vec pola godine.
Od tad, vise nisam videla Akiru.
Kao sto je rekla za Zmaja u meni znaju samo ona i direktor, koji svakodnevno vezba sa mnom.
Posle onoga sto se desilo, dali su mi posebnu sobu, vise je ne delim sa Ajlom.
A sto se nje tice...
Pa, nismo u nekim odnosima. Rekla bih da je ljubomorna jer direktor vezba sa mnom, a ja sam ipak prvi nivo. Tako, da je promenila ponasanje prema meni. Sad je jako cudna, moze se reci, cak i gruba.
Nemam bas neko drustvo. Jumi i Kler su pod Ajlinim uticajem. Kloji i ostale su okej, ali ne znam, a Akira, kao sto sam rekla, nisam je vise videla.
Koliko znam na misijama je stalno. Sta uvopste rade na misijama? Koji je njihov cilj?
Sve jedno, nemam mnogo drustva, to jest nikoga...
Jedino sto po ceo dan radim jeste ucenje.
Trenutno ucim istoriju. Otkako sam saznala svoju proslost, samo se istorijom bavim.
Trenutno se bavim jednom zanimljivom lekcijom. Naime, rec je o demonima i Tamnom Casu.

"Tamni Cas je fenomen koji se desava hiljadama godina u nazad. Niko ne zna kako je tacno nastao, ko ga je stvorio i zasto. Ono sto znamo jeste, da se tokom tog vremena koji traje od 12 uvece do 2 ujutru stvaraju demoni. Mracna, zla bica. Nastaju od bilo cega mrtvog. Bilo da je to neka biljka, koja je uvenula, ili neka bubica ili cak covek. Moze biti bilo sta. Vrlo cesto se pojavljuju u nedefinisanim oblicima. Napadaju bez ikakvog razloga i cilj im je da pojedu sve zivo sto nadju. Do sad kontakt sa njima nije uspostavljen. Moguce ih je ubiti, ali jako tesko. Potrebno je da necime ubodete, unistite, ili udarire, njihov znak na glavi. Znak se lako moze prepoznati. 4 kruga nacrtana jedan u drugome..."

Ovo je deo lekcije u knjizi iz istorije. Ovu knjigu sam procitala jedno 10 puta sigurno, ali sad je doslo vreme da je vratim u skolsku biblioteku. Vec je vise od mesec dana kod mene.
Ah, to bih i sad mogla da uradim. Ustala sam sa stolice od radnog stola i obukla skolsku uniformu. Bez nje ne bih smela da se pojavim van sobe.
Uzimam kljuceve i zakljucavam vrata. Izlazim iz skole i idem ka biblioteci.
Za par minuta sam stigla. Usla sam medju redove pune knjiga i pocela da trazim mesto odakle sam izvukla ovu. Aha, tamo.
A, visoko mi je. Pogledala sam oko sebe. Nasla sam stolicicu koja sluzi da se knjige vrate na vise police. Dogurala sam je i popela se. Rukom vracam knjigu na mesto i nastavljam da gledam ostale. Trazim neku zanimljivu. Hm...
O, u, ovo zvuci zanimljivo. "Istorija Elemenata".
Moze.
Uzela sam je i pocela da citam sadrzaj.
Cujem necije korake iza sebe, ali ne obracam paznju.
Oke... Ti koraci ne zvuce normalno...
Okrenula sam glavu i videla nekoga ko je nosio gomilu knjiga u rukama.
Ne vidim ko je. A, ne, ne gleda kuda ide.

Vec sledeceg trenutka sam se nasla na podu. Taj neko se zakucao u mene. Pala sam sa sve knjigom i stolicom.

Ja: Hej, pazi!

Sklonila sam gomilu knjiga sa sebe i ispred sebe spazila Fionu.

Fiona: A, izvini, zao mi je!
Ja: Fiona? Sta si radila to?

Pocela sam da skupljam knjige sa poda.

Fiona: Vracala sam knjige koje su mi trebale zbog projekta iz geografije.
Ja: Au, ja to nisam ni pocela da radim, a rok za predaju je vec za dva dana.
Fiona: Ja sam ga zavrsila. Ou, setila sam se necega.
Ja: Cega...?
Fiona: Da bih ti se iskupila za ovo, mogu ti pomoci oko projekta.
Ja: Stvarno? Zelis?
Fiona: Da, i ovako nemam sta drugo raditi. Ni sam kim se ne druzim, tako da imam vremena.
Ja: Znam taj osecaj, ni ja nisam nesto omiljena u drustvu.
Fiona: Makar te ne izbegavaju pod izgovorom jer si streber.

Pomogla sam joj da vrati knjige, a onda smo otisle kod mene u sobu. Konacno neko drustvo.
Ja nisam osoba koja ce osudjivati nekoga koga jos nije upoznala kako treba. Mogu joj dati sansu, stvarno deluje kao prijatna osoba.
....
(Posle jedno sat vremena)

Sedim za stolom i gledam kako Fiona, zadovoljno radi na projektu. Iskreno ne kontam bas, ali izgleda da ona uziva.

Fiona: Eh, tako, gotovo.
Ja: Mislila sam da ce duze trajati, proslo je jedva sat vremena.
Fiona: Pa, drugima i treba duze, ali ja volim ovakve stvari da radim, tako da mi ide brzo.
Ja: Vidim. Svaka ti cast, ja se samo za istoriju, nesto posebno interesujem.
Fiona: Znam, i ja je volim, ma ja volim sve.
Ja: Znas, ne znam zasto te drugi izbegavaju. Stvarno si super.
Fiona: A, hvala! Izbegavaju me jer sam streber, jer po ceo dan provedem pred knjigom. Znam sve teorije moguce, ali da iste prikazem u praksi... Onda sam hodajuca katastrofa.
Ja: Nikad te nisam videla da koristis magiju, jel si aktivirala svoje moci?
Fiona: Da jesam, ali ih ne koristim.
Ja: Sto?
Fiona: Ne volim. Mislim, za moje moci je potrebno dosta koncetracije, i znanja, dobro to imam, ali potrebna je i vestina, a to nemam.
Ja: Ha? Ne kontam...
Fiona: Cekaj, pokazacu ti.

Ustala je sa stolice i stala ispred mene.
Zatvorila je oci, pa ispruzila ruku. Pocela je da izgovara neke reci. Oko nje se stvorio svetli krug, a iz njega je pocela da se isijava svetlost.
Kako je izgovarala reci na toj svetlosti su pocele da se ispisuju slova.
Stvarno daje dojam necega komplikovanog, ipak koliko reci je izgovorila.
Iz njene ruke je izasao zrak koji je dosao do olovke na stolu i podigao je njoj u ruke.
Krug oko nje je nestao.

Fiona: Uh, vidis.
Ja: Bravo!
Fiona: Samo, problem je u tome sto nista teze od olovke ne mogu da podignem. Ovako, moje moci mogu za svasta da sluze. Takodje, trebala bih da znam da pravim i zidove magiom i tako, ali ja sam preslaba.
Ja: Shvatam.