Alfa

deo 12

Fionina perspektiva:

Iz sume se zacola jaka dreka. To je Jumin glas. Sta li mu se desilo?
Da li je dobro?
Pocrvenela sam...
Ne mogu se do kraja kriti ispod zbuna, moram nesto da uradim.
Izvukla sam se i pocela da trcim kroz sumu u pravcu, odakle je dolazio Jumin glas.

Anabelina perspektiva:

Moram se osloboditi. Skupila sam moc u oci i one su se zacvenele. S uzvisenja sam gledala oko sebe.
Ou... Sta je ono?
Ugledala sam malo nize, jedan kao veci kamen. Neka kao skulktura.
Imao je cetvrtast oblik. A na njenoj poglozi stajale su tri kutije.
Sta su te kutije?
Priblizila sam pogled jos malo.
Aaa, znam, pa to je nas rucak.
Hihi, neces ti mene drzati gladnu...
Uzela sam noz i presekla kanap. Udarila sam glavom o zemlji, ali nije bitno, vazno je da sam nasla hranu.
Zaletela sam se niz nizbrdicu i krenula ka spomeniku.
Brzo sam dosla do njega. Prvo na sta sam obratila paznju, bio je sam spomenik. Na njemu su bila ispisana imena. Oke...
Sve jedno, pogledala sam u kutije za rucak.
Ah... Lepo mirise...
Uzela sam jednu u ruke i otvorila je.
Ammm... Njamm...

Xx: Khm! Khm!

O, ou... To je sensei...
Uplaseno sam okrenula glavu.

Ja: Ah.. Ha...ha...
Sensei: Ne vidim sta je smesno...

Fionina perspektiva:

Probijam se kroz drvece i dotrcavam na jednu cistinu.

Juma: Fiona!

Ham? To je on, bila sam u pravu!
Okrecem glavu ka nkemu, ali zastajem u cudu.
Juma je kadan bio potkopan u zemlju do grla.

Juam: Fiona, pomozi!

Ne verujem, sta je taj monstrum od trenera uradio Jumi!
Oci mi se sklapaju i krecem da padam.

Jumina perspekriva:

Ja: Fiona, pomazi!

Stala je i ukopala se u mestu. Jedna noga joj je ostala u vazduhu. Zablenula se u mene, a ubrzo sklopila oci i pala. Onesvestila se.
Ma super ko ce mi sad pomoci?!
Stvarno, onesvestila se?!
Ah... Zivote...

Anabelina perspektiva:
15 minuta kasnije:

Ostala sam vezana za drvo ispred spomenika, a ovo dvoje su sedeli pored mene.

Ja: Zasto sam samo ja vezana?! Niko nije uzeo zvonca!
Sensei: Jer si pokusala da uzmes rucak, iako nisi uzela zvonce. Vama je vreme isteklo. Juma i Fiona, vi alobodno uzmite da jedete. Ah... Sta da radim s vama, da li da vam dam drugu sanasu, da vas ne bih sve oborio?

Zagledao se u spomenik i zastao.

Sensei: Dacu vam drugu sansu, jedite i onda cete imati vremena do 4 popodne da mi ih uzmete.
Ja: Pa cekaj, kako mislite da nastavim ako ne jedem?
Sensei: To si trebala ranije da mislis.

Uzeo je kutije s ruckom i dao ih Fioni i Jumi.

Sensei: Ako vas uhvatim da delite s Anabelom, odmah vas sve obaram.

Posle ove recenice, samo je mestao.

Ja: Ahh... Ovo nije fer!

Otvorili su kutije i poceli da jedu.
Iz mog stomaka su se na svako malo culi zvuci krcanja creva.

Fiona: Ana, dobro si?
Ja: Ma da, ja mogu bez hrane nedeljama.
Juma: Ne pricaj gluposti! Izvoli!

Okrenula sam glavu ka Jumi, ispruzio je kutiju ka meni.

Jav Ali Juma, oborice nas.
Juma: Otisao je.
Fiona: Ana, uzmi i od mene, ja sam i onako doeuckovala.
Ja: Aaa... Drustvo...

Kao da su mi se oci pretvorila u srca. Obozavam ovo dvoje.
Fiona je krenula da mi da jednu viljusku i hranu, ali...
Digla se prasina. Zakovitlao se vetar. Poceli smo da vristimo.
Ispred nas je iskocila velika senseieva glava. Imao je besan izraz lica.

Fiona: Aaa! Sensei!
Ja: Nisu oni krivii!
Juma: U sta se uvalih!
Sensei: Viii!

Skupili smo se. Da smo kornjace, vec bi bili uvuceni u oklope.

Sensei: Viii steee!

Obara nas!

Sensei: Vi ste prosli na sledeci nivo!
  Mi: Ha?

Izasli smo iz svojih "oklopa".

Sensei: Tako je, polozili ste.
Juma: Ali rekli ste...
Sensei: Da, rekao sam, jel znate zasto svi pre vas nisu polozili?
Mi: Ne...

Brzo smo odmahivali glavama.

Sensei: Jer su me poslusali. Sta mislite, satso smo vas podelili u timove?

Pogledali smo se medjusobno.

Sensei: Da biste naucili o timskom radu. Zato su svi padali, jer nisu bili spremni da prekrse pravila da bi pomogli prijateljima.
Juma: Znaci, mi smo prvi kod vas koji su polozili?
Sensei: Da, tako je.
Fiona: Drustvo polozili smo!
Juma i ja: Jeeessss!!!
Ja: Nego, mogu li sad biti odvezana?
Sensei: A da...