deo 13

864 61 0
                                    

Akirina perspektiva:
Sat vremena ranije:

Ulecem u ujakovu kancelariju. Odmah pocinjem da preturam po policama s knjigama i da trazim onu koja mi treba.
Prevrcem po knjigama i trazim, nemoguce da je nema. Trista puta sam citala tu knjigu kao mala! Gde ju je ujak stavio?!
Hvatam se za glavu. Gde je sada kad mi treba?!
Iza sebe sam zacula Kane kako, nekako, cvili. Okrenula sam se. U ustima je drzala staru, poluraspadnutu knjigu, vec pozutelih korica i listova. To je bila knjiga o istoriji elemenata i Carskih Cudovista.

Ja: Kane! Bravo devojko!

Uzela sam knjigu i usput je pomazila po glavi. Otvorila sam je i pocela da trazim poglavlje o vatri.
Hm... Da li je mogoguce?!
Ova devojka, da li ona...?! Moze li biti?!
Ne, moram se i sama uveriti u svoje pretpostavke.

Ja: Kane, idemo, nasla sam ono sto sam trazila.

Izasle smo iz kancelarije i uputila sam se ka ambulanti.
Brzo sam stigla i usla. Nigde na hodniku nikoga nije bilo.
Prisla sam salteru i tu nasla medicinsku sestru.

Ja: Izvinite.
Ms: Gospodjice Akira, jel Vam treba nesto.
Ja: Da, u kojoj sobi je devojka koju su doveli zbog gubitka kontrole na casu i padanja u nesvest.
Ms: Soba 32, Anabela Krous, pretpostavljam da nju trazite.
Ja: Da, hvala.

Posla sam niz hodnik i dosla do vrata sobe.
Bez kucanja ulazim i unutra zaticem ujaka, nastavnicu i jos par ucenika prvog nivoa.
Odmah, svi pogledi su bili uprti u mene.  Djaci prvog nivoa su zapanjeno blenuli. Pf...

Ujak: Akira?
Ja: Smem li ostati sama s njom u sobi?
Ujak: Jel si nasla nesto?
Ja: Da, ali...
Ujak: Dobro, razumem sta zelis. Hajdemo svi, sacekacemo napolju.

Posli su ka vratima, ali sve vreme su ucenici gledali u mene. Koji problem imaju? Svi me gledaju kao da su videli duha...

AlfaWhere stories live. Discover now