Akirina perspektiva:
Tri dana kasnije:"Xx:Akira, pa gde opet bezis?!
Ne zelim ti nista zlo uciniti...Ja: Ostavi me psihopato! Ti si samo san! Samo san! Probudicu se i ti ces nestati!
Xx: Mozda, ali ja znam sta te muci.
Ja: Ti si niko, ne mozes znati moje probleme!
Xx: Samo ti tako mislis, ali ja ustvari znam sve o tebi.
Ja: To je nemoguce, niko ne zna sve o meni!
Xx: Ali ja znam i to vrlo dobro!"Aaa... Ne opet, zar me taj mora svuda proganjati. Pobegla sam iz akademije, zasto me onda jos uvek prati? Zar nije povezan sa akademijom?
Rukama sam se podigla i sela na granu drveta.
Vec tri dana sam van barijere.
Ne prestajem da mislim o onome sto se desilo. Zar je Jato ono stvarno rekao? Koja budala. Nije me ni briga za njega, jeste u mom timu, ali sta da mu radim. Svidjam mu se, ali on me ne razume. Ne poznaje me. Zna ko sam sad, ali ko sam ranije bila ne. Bitno mu je samo da sam najjaca u akademiji, a mozda i njemu lepa, ali moj karakter i proslost ga ne zanimaju. Odvratan je! Trebala sam jos jacu iglu da bacim na njega.
Ali elem, moram nastaviti da idem dalje, ne mogu se dugo zadrzavati na jednom mestu.
Skocila sam sa drveta i uputila se kroz sumu. Nisam pratila puteve, ali vec sam bila ogladnela i zedna, a pogotovu umorna. Nisam spavala dugo. Svaki put kada bih probala da zaspim javljao mi se onaj lik. Ali najteze mi pada to sto pored mene nije Kane. Da je ona tu, bilo bi mi mnogo lakse.
Prelazila sam kroz sume, posumljene delove planina, ali nigde se nisam zaustavljala. Ne znam ni za cime idem, verujem da me osecaj vodi, ali vec posustajem, jer ne mogu da nastavim bez hrane i vode. Tri dana su mnogo.
Odjednom iz jednog pravca, zaculo se sustanje. To mi je poznat zvuk, to je zvuk vode.
Potrcala sam zadnjim snagama i ubrzo se priblizila potoku koji je tekao kroz sumu.
Priblizavala sam mu se, ali nisam stigla do njega pre nego sto sam totalno ostala bez snage. Srusila sam se od umora...."Xx: Akira... Akira...
Opet taj glas, ne opet onaj lik. Zar opet sanjam? Ne secam se da sam zaspala.
Xx: Akira, sve sam ti blizi... Rekao sam da se ne mozes sakriti od mene.
Ja: Hoces li mi reci ko si ti vise?!
Xx: Ne...
Ja: Govori odmah, ne znas sa kime se kacis! Ja sam Akira Namikaze, nosilac Carskog Cudovista!
Xx: Seti se malo. Trenutno nemas snage ni da ustanes sa zemlje.
Ja: Sta?! Kako znas?!
Xx: Ja znam sve!
Ja: Stani malo. To je moja recenica!
Xx: Mozda... Ali nije ni tvoja."Opet se trzam i odgurujem se.
Sa mog cela spada hladna mokra maramica.
Sta? Gde sam to ja?
Pogledala sam na levo, pa na desno. Nalazim se u necijoj kuci.Xx1: Aaa! Budna je!
Xx2: Mama! Probudila se!Dva sicusna glasa su se zacula. Dva deteta su stajala na vratima sobe i gledali su u mene.
Ubrzo u prostoriju usla je i jedna starija zena.Xx3: Hvala nebesima, mila jel si dobro.
Dolazi do mene i stavlja mi ruku na celo.
Xx3: Vendi i Aron su te pronasli na obali potoka bez svesti, a po tvojoj uniformi videli su da si iz neke akademije. Doneli smo te ovde sa visokom temperaturom, a bila si i dosta dehidrirala. Zelis li casu vode?
Nista nisam progovorila, samo sam klimnula glavom.
Xx3: Arone, donesi casu vode. Nego mila, zovem se Hana, smem li znati tvoje ime?
Deckic je doneo casu i dao mi je. Popila sam malo vode. Grlo mi se ponovo ovlazilo i mogla sam lakse da pricam.
Ja: Akira Namikaze.
Hana: Namikaze kazes... Znaci ti si iz klana takodje?
Ja: Da.
Hana: Lepo, mi smo takodje deo jednog mladjeg klana, Kazuto.
Ja: Shvatam, znaci nasli ste me pored reke bez svesti...
Hana: Da, moj muz I njih dvoje su te doneli ovde. Smem li znati sta si radila tamo.
Ja: Napustila sam akademiju i posla u nepoznato, ali iskoristila sam previse moci, takodje nisam imala vode ni hrane, jer sam u brzini otisla.
Hana: Razumem, ali smem li te pitati jos nesto?Klimjula san glavom.
Hana: Sa kime si se svadjala dok si bila bez svesti?
Ja: Zar sam pricala?
Hana: Da.
Ja: Ah, to je lik iz mojih snova. Svaki put kad zaspim on mi se javi u snu, a ovog puta rekao je da mi je sve blizi. Da li ste u poslednje vreme videli lika u crvenom ogrtacu da se mota ovuda?
Hana: Lika u crvenom ogrtacu kazes... Ne nismo. Ali da li mozes da ga nacrtas, mozda mi bude poznat.
YOU ARE READING
Alfa
FantasySvet magije i demona. Sasvim obicna devojka Anabela, dospeva u najbolju skolu magije. Tamo saznaje stvari koje joj nikad nisu bile recene. Upoznaje misterioznu devojku Akiru. Uz nju otkriva svoju davno izgubljenu prošlost.