Alfa

deo 3

Sedimo u bolnickoj sobi. Fiona i ja smo bas zgotivile Irinu. Ona nam je jako zahvalna jer smo im pomogli.
Vec je proslo jedno 45 minuta. 
Ova dvojica su vec zadremala.
Odjednom cujemo neko kucanje na vratima. Mateja i Ognjen su se odmah trgli i uspravili.

Direktor: Napred!

U sobu ulaze troje njih i tigar. Obuceni su u crne mantile. Nose kapuljace i maske do nosa na glavi.

Direktor: Dobrodosli nazad.

Polako su krenuli da skidaju maske i da zabacuju kapuljace.
Jedan od njih bila je Akira, a ovo drugo dvoje, pa, sigurno onaj Rentaro i Jato.
Jato je bio decko crne kose i tamnih brao ociju, dok je Rentaro imao dugu braon kosu, vezanu u tanki visoki rep, a siske su mu padale u stranu, imao je takodje i jarko braon oci.

Akirina perspektiva:

Ja: Pa, ujace, tu smo. Sta se desilo?
Ujak: Prvo da pitam, kako je misija prosla?
Rentaro: Kako bi mogla...?
  Ujak: Znaci uspesno?
Jato: Da.
Ja: Pa, sta se desilo?
Ujak: Ovo troje tvrde da su doziveli  nesto potpuno nemoguce.
Ja: Sta to?
Ujak: Demon van Tamnog Casa, a plus i coveka koji prica s demonoma.

Ha? Pogledala sam ga zbunjeno i zacudjeno.

Ja: Kako to?
Ujak: Ne znam, Irina, ispricaj opet.
Irina: Vracali smo se sa misije, prolazili smo glavnim putem i odjednom ispred nas se pojavio demon. U sred dana. Nije bio sam, za njim su dosli jos njih. Branili smo se koliko smo mogli, ali mnogo su bili jaci nego obicni demoni. Bili smo na izmaku snage, a onda se pojavio, kao ninzda, maskiran u belo. Kao da je poceo da prica sa njima, na neku foru su se demoni samo okrenuli i otisli.
Ja: Cekaj, cekaj... Cudniji su mi demoni van Tamnog Casa, nego taj lik. Koliko ja znam nije se ovo desavalo ranije. Do sad je Tamni Cas bio kontrolisan. Ne, ne mogu da poverujem. Moram da se uverim u ovo.

Sa strane se ubacila u razgovor Ana.

Ana: Kako da se uveris?
Ja: Lepo, onako kako sam se uverila u ono sa tobom.

Iskrivila je glavu i zagledala se u mene.
Ah...

Ja: Dodji.

Jos zacudjenije me je pogledala.

Ja: Hajde, dodji, ne gledaj me tako.
Ana: Dobro....

Ustala je i dosla pored mene.
Stale smo ispred Irininog kreveta.

Ja: Irina, jel tako?
Irina: Da...
Ja: Samo se opusti, moram da se vratim u tvoja secanja i da vidim sopstvenim ocima.
Irina: Ha?
Ja: Jao bre... Samo budi mirna, nista ti se nece desiti.

Klimnula je glavom.
Prisla sam joj i stavila jednu ruku na njeno celo.

Ja: Ana, stavi ruku preko moje i opusti se.

S nesiguricom je to uradila.
Drugu ruku sam stavila na njeno rame.
Oko moje ruke su letele mracne cestice.
Ubrzo Anina i moja dusa su napustile nasa tela.