Alfa

deo 12

Akirina perspektiva:

Ja: Odlazite sad! A ti Hitaci, kreni za mnom, trebas nam vise nego ikad!

Povukla sam Hitacija za ruku i otisla od oca i majke.

Ja: Ne mozes da letis... Molim te, nadji trecj red i cuvajte tribine, imamo ideju sta cemo da radimo.
Hitaci: Koji vam je plan?
Ja: Ajs ne moze jos dugo da drzi led. Morace da ih pusti. Demoni ce bezati u stranu verovatno. Ubijajte demone, mi cemo se fokusirati na belog lika.

Kazem mu, a onda uzletim i vratim se kod ostalih Cudovista.

Ja: Ajse!
Ajs: Ne mogu jos dugo!
Ja: Pusti, nemoj, dosta je, izgubices svu snagu!

Polako je led poceo da se otapa. Ispod nas su demoni opet poceli da divljaju.

Ja: Svi idemo na demone blize belom liku, a njega ostavite meni! Ja sam ta koja ce ga dokrajciti!
Svi: Dobro!

Pocela sam da vicem kako bi me svi culi.

Ja: Svi iz treceg reda, neka ne dopuste demonima da stignu dalje od tribina, ne mozemo da rizikujemo zivote ljudi koji su tek sad uspeli da izadju iz koloseuma!

Na tribinama vidimi Reja, Itana, Jata i Erena kako izvode i zadnje ljude sa stadiona.

Ja: Morate se pobrinuti za njih! Ostavite nama jace i vece, jer je sigurnije za vas! Ako se nesto dole desi, odmah zovite Hitacija, poviseg decka sive kose i plavih ociju!

Hitacijeva perspektiva:

Ja: Akira! Tu sam ako nesto predje mere!

Svi iz treceg reda su pogledali u mene.

Ja: Slusajte, ja sam Hitaci, trenutno ono ko sam tacno ja nije bitno! Ovo je ozbiljna situacija! Dimenzionalne kapije su pukle! Demoni mogu da osvoje svet! Zato ovo moramo da uradimo zajedno!

Osetio sam odjednom, neciju ruku na ramenu.
Okrenuo sam se i video Vilijama kako drzi oborenu glavu.

Vilijam: Hitaci...

Nisamu dao ni jedan odgovor.

Vilijam: Ne idem odavde! Ostajem, pomocicu vam! Moram to da uradim!
Ja: Ako planiras tako da se uvuces ocu pod kozu, onda odmah bezi. Slab si, a takvi kao ti nas usporavaju i dovode u opasnost.

Naglo je digao glavu ka meni i zagledao se u moje oci.

Vilijam: Molim te... Braca smo... A Akira nam je sestra... Zaboravicu na nase osnose sad... Mi smo porodica, borimo se zajedno. Molim te!

Par pramenova kose mi je palo preko lica. Zagledao sam se u njega, a onda mu skinuo ruku sa mog ramena.

Ja: Uradimo to!

Pojavio mu se osmeh na licu.

Ajsova perspektiva:

Ja: Akira, mi idemo na sve horore koji su se pojavili. Ti cekaj i cuvaj svoju snagu. Treba nam tvoja puna snaga.
Akira: Znam!
Ja: Onda, drustvo, idemo!

Midori, Rajzen, Šo i Alfa su poleteli za mnom.

Ja: Unistavajte svime sto znate velike demone! Male ostavite trecem redu!
Oni: Razumeli smo!

Razdvojili smo se. U rukama sam stvorio ledeni mac kojim sam isao i cepao demone koji su se nasli preda mnom.

Ja: Aaaa! Umriteeee, gamadiii!

Anabelina perspektiva:

Ja: Urlik Vatrenog Zmaja!

Pocela sam da przim sve sto je bilo ispred mene. Ne smem da dozvolim da se nesto dogodi! Ne smem da dozvolim da moji roditelji budu povredjeni!

Hitacijeva perspektiva:

Sve se pogorsava svi ubijamo demone koliko mozemo, ali se njihovo stvaranje ne zaustavlja.

Ja: Ne popustajte!

Vicem dok vidim dva momka kako odlecu od udara demona i udaraju o zid.

Ja: Ne!
Vilijam: Pazi, Hitaci!

Okrecem pogled ispred sebe i vidim demona i to veceg koji ide kao lud na mene.

Ja: Ne!

Nemam vremena da odreagujem!
Vilijam je pored mene paralizovan, koliko osetim od straha.

Xx: Neces ti moju decu!!!

Zacujem glas starijeg coveka, a zatim osetim nesto hladno i mokro na svom licu. Oci mi se ne otvaraju. Vilijama sam osetio. Pomerio se iza mene i zalepio mi se o ledja.
Skupljam hrabrost da otvorim oci.

Ja: Nee!

Ne! Nemoguce! Ne! Zasto?!
Sa mog lica kapljala je krv. Krv jako drage osobe. Koja se jos uvek smejala dok ga je demon probio svojim kandzama.

Ja: Nee!!!! Ujace!!!

Bes... Bes... Samo to osetim... Moje oci, drhte, ali ne obracam paznju na taj strah. Oko mene razletele su se mracne cestice. U mojoj ruci vec se stvario mac.

Ja: Zasto?!?!?!

Skacem napred i cepam demona. Ujak pada pravo u moje ruke.

Ja: Zasto?! Zasto, ujace?!!!!
Ujak: Hitaci...

Vilijam prilazi dok mu noge drhte.

Ja: Zasto?!!!!!
Ujak: Hitaci slusaj me dobro. Ovo je moralo da se desi. Sve se desava sa razlogom. Tebe i Akiru sam smatrao za svoju decu citav zivot. Koliko vas je otac zanemarivao, toliko sam vas ja voleo. Nisam mogao da prihvatim cinjenicu da si proteran...

Zakasljao se i iz sebe izbacio jos krvi.

Ujak: Dajem ti drugu sansu. Sve sto je bilo moje, smatraj svojim. Cela Akademija Polu Meseca... Ostavljam je tebi...
Ja: Ali ujace, zasto?! Zasto ste skocili ispred nas. Odbranili bismo se! Nekako, ali uspeli bi!
Ujak: Hitaci... Koliko godina imas, a ne shvatas...

Njegove oci, pocele su da se zatvaraju.

Ujak: Ljubav ne mora da bude vezana samo za tvog partnera, vec i za porodicu. Vi ste moja porodica. Ti, Akira i Vilijam. Ucite na nasim greskama... Molim te... Pobedite ovo, za mene! Za sve! Za covecanstvo! A tebi, kad se sve vrati na staro, ostavljam akademiju, smatraj se novim njenim direktorom...

Suze su mi krenule. Sve su se slivale niz moje obraze, pravo na njegovo lice. Oci su mu se zatvorile. Izbacio je iz sebe i taj poslednji izdah.
Do nas su prisli i ostali iz treceg reda.

Ja: Svi! Ne, jedna zrtva nam je dovoljna! Brzo otarasite se demona! Brzo!

Iz mene je sikljao bes. Neogtaniceni bes. Sirio se svuda i ubijao svakog demona koji bi se priblizio.