Alfa

deo 8

Ja: Po mojoj proceni, protiv otrov bi trebalo da reaguje ubrzo, ako ne i za par minuta. Jedino sto ce se zbog tipa otrova postepeno oporavljati. I mislim da ce za najvise mesec dana biti ista kao ranije.

Pogledala sam u devojku, a ona se vec smejala.

Asami: Hva... Hval... Hvala... Ti.
Ja: Shh, ne naprezi se. Brze ces se oporaviti. Inace, nema na cemu, samo radim kako su nas ucili u akademiji. Glavno pravilo je da uvek pomognemo nekome kako god znamo, a u tvom slucaju, znam tacno sta da radim.

Okrenula sam se ka ostalima u sobi i lekaru.

Ja: Recite svima u selu da ne izlaze kada pocne Tamni Cas, jer je sad postavljena barijera nedaleko i ovde je povecano stvaranje demona jer su proterani privremeno sa jedne teritorije.

Iza sebe, kraickom oka videla sam Asami koja se polako uzdize u sedeci polozaj. Hana je odmah dotrcala sa decom do nje.

Ja: Vec ti je bolje?

Klimnula je glavom.

Ja: Nadam se da cu te opet videti, ali da ces sledeci put uspravno stajati na nogama.
Asami: Sigurno hocu, zahvaljujuci tebi. Molim te primi ovaj mali poklon zahvalnosti od mene.

Ispruzila je svoju ruku i oko nje je uzletela bela prasina. Nedugo zatim, prasina je formirala jednu crnu maramu u njenoj ruci.
Prisla sam joj.

Asami: Ovo je za srecu i da te stiti od zle magije.

Vezala mi je maramu oko vrata.

Ja: Asami, hvala ti, sa zadovoljstvom cu je stalno nositi. Imas divne moci, razmisli da kad se oporavis upises neku akademiju i onda se mozda vidimo kao kolege. Izvinite, ali vise nemam mnogo vremena. Smem li vas samo pitati gde je prodavnica gde prodaju one ogrtace koje ste spominjali, Hana?
Hana: U centru sela. Kada se sa glavnog puta dodje do fontane u cenrtu, sa desne strane.
Ja: Hvala vam.

Pogledala sam u Asami dok sam izlazila iz sobe.

Ja: Brzo se oporavi. Hvala jos jednom.

Izasla sam i uputila se ka ce centru.
Isla sam glavnim putem bas kako su mi rekli.
Kada sam dosla do fontane pogledala sam oko sebe i stvarno se sa desne strane nalazila prodavnica sa malo cudnom odecom.
Prisla sam radnji i usla u nju. Pri ulazu zaculo se zvonce o koje su udarila vrata.

Prodavac: Dobar dan.
Ja: Dobar dan. Ja sam Akira Namikaze iz Akademije Polu Meseca. Trenutno sam na misiji i istrazujem nesto.

Morala sam malo da lazem. Zapravo sam pobegla iz akademije, ali nece on saznati.

Prodavac: Da, dobar dan, kako vam mogu pomoci.
Ja: Jel ste skoro prodali crveni ogrtac, koji izgleda otprilije ovako, nekome?

Iz dzepa sam izvadila papir koji sam pokazala i Hani.
Prodavac se zagledao u crtez.

Prodavac: Ovakve modele imamo u raznim bojama, ali se ne prodaju bas.
Ja: Shvatam, a kada ste poslednji put prodali jedan?
Prodavac: Pre dosta vremena, ali koliko me pamcenje sluzi, bio je crveni model.
Ja: Kome ste ga prodali?
Prodavac: Ne secam se bas tacno, ali mislim da je ta musterija nosila masku preko lica, jedino sto sam zapazio jesu bas plave oci koje su delovale kao da svetle u mraku. Nosio je kapuljacu i secam se da je taj dan bio dosta kisovit kad je on dosao.
Ja: Znaci musko je?
Prodavac: Da. Cini mi se da je imao glas mladica od dvadesetak godina.
Ja: Dobro, jel ste zapamtili jos nesto o njemu?
Prodavac: Ne bas, ako ce ti ista pomoci, mogu ti prepricati dialoh izmedju nas dvojice kada je dosao.
Ja: Mogli biste?
Prodavac: Da.
Ja: Odlicno, hvala vam.

~Raspremao sam radnju. Prepakivao novu robu po policama, a onda se zaculo zvono kada su se otvorila vrata. U prodavnicu je usao lik obucen u sivi ogrtac, pocepan na krajevima. Bio je vec dotrajao. Nosio je kapuljacu, tako da mu lice nisam mogao videti.

Prodavac: Dobar dan.
Lik: Dobar dan.

Hrapavim glasom je rekao.

Prodavac: Kako mogu da vam pomognem?
Lik: Zeleo bih da vidim sta imate od dugih kaputa, ili po mogucnosti ogrtace do poda.
Prodavac: Jel biste zeleli da pogledate mozda nesto na foru toga sto trenutno nosite, ili biste da promenite?
Lik: Na osnovu ovoga sto je na meni.
Prodavac: U redu.

Prekopao sam po policama i pronasao kaput koji je i kupio.

Prodavac: Jel vam ovo odgovara?
Lik: Tacno ono sto sam trazio.

Pruzio mi je vrecicu novca i rekao da zadrzim kusur.
Nisam mu video lice, ali mogao sam da primetim sive pramenove kose koji su izvirivali ispod kapuljace. Takodje dobro se secam njegovog grubog i hrapavog glasa. Iako je izgledao mlado, imao je ozbiljan glas. Po nacinu govora i izgleda, delovao mi je kao osoba koja je prosla kroz dosta toga.~

Ja: Shvatam. Jel mozda znate gde je otisao posle toga?
Prodavac: Zapravo znam.

~Pitao sam ga dok sam mu davao ogrtac spakovan u kesu.

Prodavac: Nego mladicu, odakle si, nisam te vidjao pre?
Lik: Mesto na kome sam se rodio je zapravo dosta daleko, ali ovde sam jer sam napustio svoj dom. A dalje se upucujem ka sumama u blizini, jer cu tamo imati svoj mir konacno.
Prodavac: Rekao bih po tvom izgledu da nisi imao najsrecniju proslost.
Lik: Nisam, zato sam sve i napustio i otisao sto dalje.~

Ja: Dobro. Hvala na informacijama. Zelim vam prijatan dan.
Prodavac: Drago mi je da sam pomogao. Dovidjenja.

Izasla sam iz prodavnive i sela na klupu na trgu.