Alfa

deo 11

Ujak: Hitaci spusti je dole!

Spustio me je na pod.

Ujak: Cekaj.

Spustio je svoju ruku na moje celo.

Ujak: Dobro je. Polako...

Oko njegove ruke su pocele da se vrte crne cestice.
Svi bolovi su nestali u trenutku. Mogla sam da se uspravim i oslonim na ruke.

Ujak: Polako. Sta ti se desilo?!
Ja: Moji osecaji.
Hitaci: Pogledajte dole!

Arenu se preplavili demoni, ali zadnji je poceo da izlazi najveci demon, Horor. A na njegovim ledjima stajao je lik obucen u belo.

Ja: Lik u belom! Ujace!
Ujak: Horor!
Ja: To je on! Lik koji je pricao sa demonom!
Ujak: Pojavio se!

Ustajem velikom brzinom sa poda i stajen na ogradu balkona.

Ujak: Akira sta radis to?!
Ja: Krila Mracnog Andjela!

Na mojim ledjima stvaraju se krila i ja skacem sa balkona.
Dolecem i letim odmah iznad demona i lika u belom.

Ja: Carska Cudovista?!

Ajsova perspektiva:

Ja: To je Akira!
Alfa: Zove nas!

Rajzenova perspektiva:

Vidim kraickom oka glavu klnana Namikaze. Mrsti se i gleda u nebo ka Akiri.

Ja: Idemo!
Šo: Otkud se ona stvorila?
Midori: Znajuci Akiru, ovde je sve vreme!

Midori se okrenula ka Kane koja je stajala iza nje.

Midori: Kane, trci kod direktora!

Tigar je otrcao.

Šo: Krila Zemlje!
Ja: Munjevita krila!
Midori: Krila Sume!

Uzleteli smo ka Akiri.

Ajsova perspektiva:

Ja: Ledena Krila!
Alfa: Krila Vatrenog Zmaja!

Akirina perspektiva:

Svi su doleteli do mene.

Rajzen: Ti imas mnogo toga da objasnjavas!
Midori: Rajzene, pusti to sad, Akira sta se ovde desava?
Ja: Pukla je kapija izmedju dimenzije demona i ljudi. Njih nista
ne moze trenutno da zaustavi.
Ajs: Moramo da ih ubijemo, ne mozemo da dopustimo da svi ovi ljudi budu povredjeni.
Šo: Mislim da se neki ucenici upravo brinu za bezbednost.

Rukom nam je pokazao na tribine. Treci red akademije je evakuisao sve ljude koji su bili tu.

Ja: Ne verujem. Sto su moji starci ostali?
Ajs: Mislim da tvoj otac gleda pravo u tebe.
Šo: Ljudi, demoni ispod lude!
Ajs: Stani zaustavicu ih nakratko!

Krenuo je da baca led po svima i zaledio ih je.

Ajs: Ja ovo necu moci dugo da zadrzim. Previse ih je. Evakuisite sve!

Hitacijeva perspektiva:

Ja: Treci red evakuise sve.
Ujak: Pametni su oni. Molim vas, ostali direktori, idite na bezbedno, ne rizikujte svoje zivote. Mi cemo ovo srediti.

Odveo ih je sa balkona i ja sam jedini ostao gore. Gledam po tribinama. Molim? Zasto se oni ne evakuisu?
Spazio sam roditelje kako gledaju pravo ka Carskim Cudovistima. Zar njih bi trebalo da me bude briga, ali...
Uzdahnuo sam i u ruci stvorio luk i strelu. Odapeo sam strelu koja je prosla ocu ispred nosa.
Stao sam na ivicu od balkona.

Ja: Mislim da biste trebali da se evakuisete gospodine Namikaze!

Zagledao se u mene.

Ja: Rekoh evakuisite se ili cu ja biti taj koji ce vas ubiti! Ipak to mi je zivotna zelja!
Otac: Ko si bre ti?

Zlobno sam se nasmejao.

Ja: Ah... Predivan je osecaj kad te niko ne prepoznaje.

Skocio sam sa balkona i koristeci moci pao odmah ispred njega.

Ja: Dugo je proslo.

Ruke stavljam u dzepove.
Uskoro zacuo sam i jedan glas slican mome, ali dosta meksi. Okrenuo sam se i video Vilijama kako trci i dolazi na tribine.

Vilijam: Oce! Ko si ti?!
Ja: Od tebe i ne ocekujem da me se secas, ali ti oce...

Naglasio sam to, oce.

Otac: Ne, ne, ne, Hitaci?!
Ja: Bravo! To sam ja. Pa hocete li sad otici lepo, ili cu se ja osvetiti na licu mesta?!

Iza mojih ledja sletela je Akira.

Akira: Hitaci! Ne ovde i ne sad! Znas postoji mnogo razloga da se i ja osvetim, ali sad nije trenutak. A vi, odlazite, ne bi bilo dobro da glave klana umru.

To je rekla tako zlo.

Otac: Akira! Ti...

Poceo je da muca.

Otac: Ah... Ti si mrtva kad se sve ovo zavrsi!
Akira: Hah, videcemo jos! Sad odlazite!

Njene oci si se zacrvenele, a u ocu sam mogao da vidim nesigurnost.