Partner u zločinu 《II sezona》- Završena

Želim da razgovaramo.

▪76.DIO▪
■HELENA POV■
U toku noći smo prešli u sobu, ležala sam mu u zagrljaju čitavu noć, pokušavajući da ga ne povrijedim. Njegovo disanje mi je jasan znak dalo da se probudio, polako ustanem s njegovog ramena i pogledam ga. Osmijeh s kojim me je dočekao izazove i moj osmijeh.
L: Dobro jutro, Hel.
H: Dobro jutro, dragi.
Pomazim ga po obrazu i ostavim poljubac na obrazu.
L: Kako si spavala?
H: Nemoguće je spavati pored tebe, a da ne bude prelijepo.
Kada sam shvatila da osjećamo isto jedno prema drugom, da su osjećaji uzvraćeni, opustila sam se. Bez straha govorim ono što osjećam. Svaka njegova riječ odlazi pravo do srca i tu se bilježi. Sretna sam. Ispunjena. Njegova sam.
L: Činiš me najsretnijim.
H: Drago mi je ako je tako jer sam i ja baš to, najsretnija.
L: Radujem se svakom danu provedenom s tobom.
H: I ja isto, a sada idem spremiti da jedemo. Moraš da piješ tablete.
L: Želim da pričamo poslije.
H: Naravno da ćemo pričati.
Na blic ga poljubim i ustanem iz kreveta. U spavaćici sam tako da se neću ni presvlačiti.
H: Nemoj da ustaješ dok ne dođem.
L: Moram li slušati naređenja, šefice?
H: Pa red bi bio da ih slušaš.
L: Čekam te, ali nemoj dozvoliti dugo da čekam.
Uz kratki osmijeh izađem iz sobe. Udahnem duboko vraćajući neke događaje od sinoć. Naš prvi poljubac će mi zauvijek ostati u osjećanju. Napeta atmosfera između nas koju je on prekinuo još napetijim događajem. Meke usne su dotakle moje i zauvijek ostale u sjećanju. Nakon što sam obavila higijenu, otišla sam u kuhinju i izvadila jaja iz frižidera, napraviti ću kajgana. Znam da on voli. Pored toga ću napraviti salatu i nasuti sok. Mislim da će biti dovoljno za naš prvi zajednički doručak. S osmijehom na licu, znajući da je tu, napravim sve i odem po njega. Zar si zaspao? Priđem i sjednem pored njega pa ga uzmem za ruku.
H: Budi se, dragi. Doručak je spreman.
Kao da on mene čuje, spava. Kako si samo lijep dok spavaš. Spustim ruku na obraz i blago ga počnem milovati, a on sanjivo otvori oči.
H: Dok ja radim, ti spavaš. Ajde ustani, moramo jesti da bi mogao terapiju uzeti.
L: Ne znam kako sam zaspao.
H: Dođi.
Ustanem i pružim mu ruku kako bi lakše mogao da ustane. Znam da ga boli. Znam da će mu trebati vremena da se oporavi.
L: Hvala ti, Hel.
H: Tu sam da ti pomognem koliko mogu.
Prođem pored njega i odem u kuhinju dok on završi u toaletu što treba. Nisam htjela da jedem dok on ne dođe. Sačekati ću ga.
L: Predivno miriše.
S vrata dobaci pa mi se pridruži za stolom. Počeo je jesti uz zadovoljstvo što je dovelo do toga da jedem sa mirom i srećom jer je on zadovoljan.
L: Kako si znala da volim?
H: Ono što želim da znam i saznam.
Ustanem mu po tablete pa se ubrzo i vratim s njima. Znala sam koju kada pije jer sam čitala dok sam spremala doručak pa mu prvu i izvadim, a on je popije.
L: Želim da razgovaramo.
O čemu želi da razgovara? Možda je pogriješio, možda je samo mislio da mu se sviđam, a ustvari mu se ne sviđam. Šta ako želi prekid?