Partner u zločinu 《II sezona》- Završena

Ako želiš tako onda si nađi takvog.

▪58.DIO▪
■ROBERTO POV■
Leona sam spremio, pokupio stvari i dokumente iz bolnice pa ga privatnim avionom poslao na dogovoreno mjesto. Dobar je, drži se. Jedan problem manje, ali i jedan više. Već sam par puta zvao Hareta, ali od njega ni traga, a bome ni glasa. Sara mi je poslala par poruka koje nisam imao vremena da pročitam pa sada kada sam sjeo u automobil i dok čekam njega da mi se javi, uzmem da pročitam. "Malo sam pretjerala, izvini.", "Navikla sam da si češće pored mene zato se ovako i osjećam.", "Fališ mi.", "Sada nećeš ni da mi odgovoriš?". Uf, Saro, uf. Šta ću s tobom? Stalo mi je i više nego što možeš da zamisliš i ti meni fališ, ali takvo ponašanje ne priliči situaciji u kojoj se nalazimo. "Kada ćeš kući?" još jedna poruka na koju odgovorim "Idem." Ostavim telefon i krenem kući. Ubrzo sam stigao pa prije nego što izađem i uđem u kuću, okrenem Haretov broj i ponovo isto. Gdje je taj dečko, šta smijera pa se ne javlja?
S: Došao si.
Na vratima me dočeka s blagim osmijehom pa ruke omota oko mog vrata.
R: Došao sam.
S: Jesi li sada moj?
R: Uvijek sam tvoj iako nisam u mogućnosti biti pored tebe dvadeset i četiri sata.
Usne prisloni na moje, a moje se prepuste njezinima. Svaki trenutak bih proveo s njom samo da nemam obaveza. Dok se sve ovo riješi, kada Ana dođe, gledati ćemo otići kod Leona i Helene pa sa njima zajedno odmoriti. Svima će nam dobro doći.
S: Izvini za sve što sam ti rekla. Nisam tako mislila.
R: Ne trebaš se izvinjavati. Znam da nisi mislila kako si rekla.
S: Čime sam te zaslužila, Robi?
R: Svojom dobrotom.
Sada sam ja nju privukao sebi i ostavljao poljupce od usana do vrata pa sve niže. Mrsila mi je kosu dok se sve više uvijala oko mene. Znam da joj odgovara i da je sretna sada jer ipak je dobila ono što je htjela. Pored nje sam, ostavio sam obaveze na neko vrijeme i posvetio joj se, ali. Dobro bi bilo i da moje misli budu posvećene njoj, a ne stvarima koje trebam uraditi.
S: Da idemo u sobu?
Odmaknem se od nje i mahnem glavom.
R: Večeras. Moram za obavezama sada.
Puhne ljutito pa napravi tužan izraz lica uz izgovorene riječi koje me na trenutak dovedu do razmišljanja.
S: Bolje bi bilo da sam s momkom koji nema obaveza.
R: Ako želiš tako onda si nađi takvog.
Okrenem se i krenem prema Haretovoj kancelariji kako bih počeo s obavljanjem posla. Njezina ruke me zaustavi, a tijelo stane ispred mene.
S: Nisam tako mislila. Izvini.
R: Dobro.
S: Robi..
Zaustavim je. Nisam htio ništa da joj kažem samo da odem odavdje.
R: Skloni se.
S: Ostaviti ćeš me?
R: Jesam li spomenuo to nekada? Nisam. Ako želiš prekid onda prekini.
S: Pogriješila sam. Znaš da želim biti sa tobom.
R: Pa eto onda nema problema. Zajedno smo, ali se sada skloni da radim. Trebaš i ti raditi.