Partner u zločinu 《II sezona》- Završena

Nemoj nas zvati.

▪46.DIO▪
■HARE POV■
Gledao sam u njega s iščekivanjem šta će to izaći iz prljavih usta. Vidio je da jedva čekamo čuti pa nije htio da kaže već nas je držao u neizvjesnosti dok nisam izgovorio.
H: Govori.
V: Vratiti ću Anu ako ću dobiti Saru!
Ovaj put sam se gromoglasno nasmijao iako mi nije bilo do smijeha, zapravo to je jedino do čega mi nije bilo. Nije mogao ništa gluplje smisliti. Pogledao sam u Roberta koji je čekao s dozom straha u očima moj odgovor. Nije valjda pomislio da bi dao Saru? Anu volim, istina, ali mi je Sara drugarica i mnogo je bolesno da pomislim na to kamo li da to učinim. Neću dati ni Saru, a niti ću dozvoliti da se Ana zadrži kod njega. Vratiti ću je pod svaku cijenu, a onda ću ubiti ovog imbečila.
H: Ni pod razno. Zaboravi na Saru.
V: I ti na Anu.
R: Je*em ti postojanje! Slaviti ću pet dana i pet noći kada te ubijem.
H: Idemo brate.
Povučem Roberta za ruku i krenemo zajedno prema automobilu. Viktor je ostao na vratima s pogledom na nas. Vratio bih se, uništio bih ga, ali Ana je kod njega i spriječen sam. Ne smijem, bojim se, uraditi će joj nešto i šta ću onda?
H: Sada ću ja voziti.
R: Mogu i ja.
Uzmem ključeve i otključam pa sjednem na vozačevo mjesto dok se on smješta na suvozačevo. Uzrujan, povrijeđen, razočaran.
H: Nemoj mi reći da si pomislio da ću mu dati Saru.
R: Ne znam brate, iskreno. Znam koliko voliš Anu i da si spreman na sve zbog nje.
H: Ali ne da tebe povrijedim.
Iskreno kažem bez sekunde premišljanja i čekanja čak sam ga i prekinuo. Nije dovršio što je htio reći.
H: Zovi one tehničare i reci da ćemo se naći u sedmici za pola sata.
Uradi što sam mu rekao, a ja nastavim voziti. Tehničari su momci koji rade za mene, a ne žive s nama. Imaju svoje stanove i moju platu koja je i više nego dovoljna za sve njihove zahtjeve.
R: U sedmici za pola sata, ne dozvolite da vas čekamo. Šefovo naređenje.
Izgovori i ostavi telefon u džep pa pogleda u mene.
R: Šta smijeraš?
Blago se osmijehnem na samu pomisao onoga što sam zamislio, ali me prekine zvuk telefona koji je govorio da imam poziv. Pogledam i vidim Sarin broj.
H: Halo?
S: Izvini što te ometam. Zvala sam Roberta, ali je bio zauzet. Šta se dešava, gdje ste?
S nemirom u glasu razgovara sa mnom dok meni prolazi kroz misli "vratiti ću Anu ako ću dobiti Saru". Koliko trebaš biti glup od nula do Viktor da uopšte pomisliš na to?
S: Hare?
Iz razmišljanja me prekine njezin glas pa uključim zvučnik i telefon ostavim na postolje za telefon i Robertu pokažem da je Sara.
H: Idemo na dogovor sada. Bili smo kod njega i naravno da ništa nismo saznali.
Nisam htio ništa da govorim za nju, ne želim da se još više brine, a pogotovo ne da se sikira.
R: Šta ti radiš?
S: Završavam svoj posao pa ću ostale.
R: Ne izlazi iz kuće i budi zaključana!
Naredi joj. Preslatki su. Drago mi je zbog njih, drago mi je što brinu jedno za drugo, što se poštuju i vole, a doći će dan kada ću držati Anu za ruku i nikada joj neću dozvoliti da se odmakne od mene.
R: Zaštitari su oko kuće. Ne može nitko doći do tebe, ali zato moraš biti u kući.
S: Dobro. Raditi ću što mi kažete.
R: Prekinuti ću sada, zvati ćemo te kada mognemo. Nemoj nas zvati, imamo posla.
S: Čuvajte se i nađite mi Anu, mnogo mi fali.