Partner u zločinu 《II sezona》- Završena

Za nju je sve okej.

▪72.DIO▪
■HARE POV■
Od svih osoba u gradu, zar sam morao baš na nju naići? Prevrnem očima i krenem ući u zgradu, ali njezina ruka na mojoj me spriječi. Pogledam u Roberta i dam mu znak da ode u stan, sam ću da riješim ovo. On ode, a ja se okrenem prema njoj.
H: Šta želiš?
D: Koliko ti puta trebam ponoviti da tebe želim?
H: Dragana. Imam djevojku i ovo nema smisla.
D: Ne želim smisao. Želim tebe, Hare. Ja što želim, to i dobijem.
Prevrnem očima. Sa njom izgleda nema normalnog razgovara. Krene prema meni, a ja krenem nazad.
D: Sve što mi treba sada su te tvoje ruke.
Ruke su mi u džepovima za svaki slučaj da ne vidi krv. Mogao bih tek onda da imam problem iz kojeg se ne bih tako lako izvukao jer je psihopata opsjednuta sa mnom, a policajka je po zanimanju. Šapne mi pa se odmakne od mene i pogleda me ravno u oči.
D: Pocijepaj me!
H: Ne želim nikakav kontakt s tobom, volim svoju djevojku.
Uđem u zgradu i na svu sreću nije krenula za mnom. Robertov čudan pogled me dočeka odmah s vrata. Ne zna o čemu se radi. Nisam mu ništa govorio jer smatram nebitnim.
R: Ako Anu pre..
Nisam mu ni dozvolio da završi. Tu glupost ne može reći.
H: Volim Anu. Nemoj ni da pomišljaš.
R: Onda mi objasni šta je ovo maloprije bilo.
Sve što se dešavalo mu objasnim u par rečenica nakon čega odem u kupatilu i saperem sve što je prljavo na meni. Vratim se kod njega i dočeka me s pivom u ruci.
R: Jednu s nogu pa da idemo kod njih.
Uzmem pivu od njega koju je držao za mene i nagnem. Dobro mi je došla ova hladna piva da mi razbistri misli.
H: Ana sigurno spava.
R: Probudi je kada dođemo.
H: Ne mogu. Iscrpljena je od svega što joj se desilo, a mnogo sam je poželio.
R: Neće se buniti sigurno ako je probudiš.
Osmijehnem se pomišljajući kako ostavljam poljupce na njezinom čitavom tijelu. Možda ću je i probuditi. Možda i neću. Ne znam. Završim pivu u par gutljaja i ubacim je u kanti za smeće. Roberto me je već čekao kod ulaznih vrata. Požurim, a kada sjednemo u automobil još više požurim. Jedva čekam da je vidim. Roberto je čitavo vrijeme zamišljen iako pokušava da ne izgleda tako. Šta ga mori?
H: Pričaj sa mnom o problemima.
R: Kakvim problemima?
Ne volim kada pokušava da sakrije jer ne znamo se mi dva dana nego čitav život.
H: Što si zamišljen? U čemu je problem? Šta je problem?
R: Da ima problema, znao bi.
H: Znam da nisu problemi vezani za posao. Vidim da je ovdje nešto drugo u pitanju.
Odmahne glavom i pokuša ignorisati moje riječi. Neće to tako ići.
H: Još uvijek ne vjeruješ da je samo tvoja?
R: Imam osjećaj da nije sretna sa mnom. Da joj fali nešto.. ili netko.
Parkiram tačno ispred kuće, ali ne želim izaći iz automobila dok ne završimo razgovor. On se ponadao da će izaći, ali sam ipak bio brži i zaključao vrata prije nego što je uhvatio za bravu.
H: Jesi li pričao s njom?
R: Jesam. Za nju je sve okej, nema kao nikakvih problema.
H: Nisi navikao da budeš voljen kao ni ja. Zbog toga misliš da nije sve kako treba.
R: Moguće, brate. Idemo sada.
H: Ne idemo.
R: Šta želiš još da čuješ?
H: Mogu li nešto uraditi za tebe?
R: Ne možeš, brate. Hvala ti. Ako mi bude nešto trebalo. Znaš da si prvi od kojeg bih tražio pomoć.