Partner u zločinu 《II sezona》- Završena

Treba mi odmor!

▪82.DIO▪
■HARE POV■
Šetao sam po dnevnoj sobi čekajući da se Leon javi, ali po drugi put i ništa. Ni traga, a ni glasa od njega. Ana je sjedila pored Roberta i gledala u mene sa osmijehom na licu, uzvratio sam širokim osmijehom i pridružio im se. Prebacio sam ruku preko nje dok mi je uzvraćala zagrljaj. Roberto je zamišljeno sjedio i gledao ispred sebe.
A: Šta ga muči ovoliko?
Tiho mi izgovori na uho pa još više produbi trenutno razmišljanje. Slegnem ramenima, pokušavajući shvatiti šta bi moglo da ga muči. Jedini odgovor bi bio Sara, ali već su razgovarali o tome, nema nikakvih problema. Poznavajući Saru godinama, ne bi imala problem da izgovori što je muči.
H: Brate?
Trzne se i pogleda u nas. Ana se udalji od mene i približi njemu. Ljubomorisao bih da ne znam koliko su dobri, ali ovako nemam povoda. Uzme ga za ruku i direktno pita bez okolišavanja. Moja Ana.
A: Ima li problema sa Sarom?
R: Nema. Sve je oke.
A: Kao da te ne znam, Robi. Šta te muči?
Mahne glavom, smoreno pa je poljubi u obraz.
R: Ne muči me ništa, sekić. Samo sam malo umoran. To je sve.
Zazvoni mi telefon i ugledam Leonovo ime. Javim se odmah.
H: Pa dobar dan.
L: Nisam čuo telefon, brate. Kako ste?
H: Mi smo dobro, a kako si ti, kako je Helena?
L: Dobro smo. Mislili smo da vas zovemo na par dana da dođete kod nas.
Oh pa vidi ti to. Ta mi se ideja mnogo sviđa. Imati ću Anu pored sebe uvijek, a i svima će nam dobro doći odmor. Iscrpljeni smo nakon svega kroz šta smo prošli.
H: Poziv prihvaćen. O vremenu polaska ćete biti pravovremeno obavješteni.
Zbog čega sam raspoložen kao da sam najjaču drogu uzimao, a da. Imam Anu, a ona je jača od svake droge.
L: Drago mi je čuti da želite doći. Gledaj da ne odužiš, dobro će nam doći da smo na okupu svi.
H: Slažem se. Čuvaj se i čuvaj Helenu.
Jesam li ja ovo čuo osmijeh s druge strane na pomen njezinog imena? Ima li tu nešto, a da nisam obavješten? Izgleda da imam još veći razlog da odem tamo.
L: Pozdravi tamo sve. Čuvajte se.
Tin. Tin. Tin. Nisam uspio ni odgovoriti, a on je poziv završio. Ostavim telefon na stol i obratim se njima koji su me gledali.
H: Idemo kod njih na par dana.
R: A posao?
H: Imaju ostali momci, pobrinuti će se.
R: Misliš da će moći sve?
H: Iskreno, mene su iznenadili u zadnje vrijeme tako da sam siguran da će uraditi ono što se od njih bude tražilo.
R: Onda nema problema.
Osmijeh ozari njegovo lice dok je Ana veselo ustala i omotala ruke oko mog vrata.
A: Treba mi odmor sa vama svima! Daleko odavdje. Jedva čekam, ljubavi.
Smjestim je sebi u krilo i ostavim poljubac na obrazu na šta se ona tiho osmijehne. Mnogo toga joj je prošlo kroz misli kao i meni, ali sada moramo biti mirni. Nije vrijeme za druge stvari, ali će biti večeras.