Partner u zločinu 《II sezona》- Završena

Sve želim s tobom.

▪74.DIO▪
■HARE POV■
Ušao sam u Aninu sobu i zatekao je onako kako sam i očekivao. Spava. Kosa joj se prostire po jastuku, a njezino milo lice viri ispod deke. Presvučem se u šorc i drugu majicu pa na prstima tiho da je ne probudim, dođem do kreveta i sjednem do nje. Mogao bih je gledati uvijek ovako. Izraz lica dok spava je nešto najljepše što sam vidio u životu. Ne, nije zbog toga što sam zaljubljen nego zato što je najljepša. Približim usne čelu i ostavim poljubac, tiho da je ne probudim.
A: Gdje ćeš?
Sanjivo reče pa me natijera da je pogledam. Gledala me je nježno, čuvajući me za ruku. Ne želim nikada da odeš od mene, a ni ja od tebe. Zbog toga ne trebaš da se brineš. Ustane u sjedeći položaj i ruke spusti na moja ramena.
H: Probudio sam te?
A: Nisi. Bila sam budna samo sam čekala da vidim hoćeš li me probuditi, ali kada sam vidjela da nećeš. Imala sam drugi plan.
Obori me na krevet i sjedne mi na donji dio stomaka. Ruke drži na mojim prsima i približava mi se. Želim da je ljubim, da je imam, ali kada mi se približila skroz do usana, baš u trenutku kada sam mislio da ćemo spojiti usne, odmakela se od mene.
H: Zašto mi radiš ovo?
A: Šta ti radim?
Spusti se malo niže i počne da mi se vrti u krilo, a u meni je krv kuhala. Vrućina mi je udarila u međunožje, ali sam pokušao ostati suzdržan.
H: Dođi malo gore.
Nasmije se i nastavi da se vrti u krug. Ah, Ana, šta mi ovo radiš? Zažmurim na trenutak i podignem glavu prema njoj, ali me rukom vrati u lečeći položaj. Rukama je uhvatim za kukove i prebacim ispod sebe. Da sam ostao u onom položaju još malo, ostali bi bez odjeće, ne bih se mogao suzdržati. Rukama se podbočim i nastavim je gledati u oči dok su ruke pored njezine glave, a usne na milimetar.
H: Šta ćeš sada?
A: Tebe. Hoću tebe.
Hoću i ja tebe, Ana. Nisi ni svjesna koliko, ali ne želim da inzistiram na tome. Desiti će se spontano, kada bude pravi trenutak. Noktima je prolazila dužinom mojih leđa i ostavljala tragove.
H: Hoću i ja tebe.
A: Paa šta onda čekamo?
H: Šta misliš?
A: Ne mogu da mislim. Gubim razum pored tebe.
Ova djevojka je posebna. Ova djevojka ispod mene je moja, a ista ta djevojka će ostati bez odjeće u par narednih trenutaka.
A: Radi mi svašta. Spremna sam.
Dovoljno mi je. Nisam trebao ništa više da čujem. Majicu sam joj pocijepao, divljački. Životinjski je želim pa nije ni čudno što se ne mogu suzdržati. Počela je da mi stenje na uho, a istovremeno da mi skida šorc. Znači tako ćemo malena. Ti odmah na šorc, a ja majicu, ostavim i ja nju samo u donjem vešu i prije nego što uradim sljedeći korak, prekinem poljubac i pogledam je u oči.
A: Želim te. Želim i ovo. Sve želim s tobom.
Nisam uspio ni da joj postavim pitanje, a odgovore je nizala. U očima joj se oslikavam, oslikava se i ona u mojima, siguran sam. Prvi put ću voditi ljubav s djevojkom do koje mi je stalo, a ne samo zbog nagona.