Partner u zločinu 《II sezona》- Završena

Mislim da ti je sve jasno.

▪87.DIO▪
■ROBERTO POV■
Nakon što sam izašao iz kuće, hladan zrak mi je udario u lice, ali ni približno tome koliko me je ubio pogled na njih dvoje. Sara je držala za ruku Viktora dok je na njenom licu bio osmijeh. Mislio sam da mi se priviđa, ali njezin glas me je vratio u stvarnost. Za mene je život stao. Gledao sam ih, a u meni se sve lomilo. U trenutku mi se čitav život srušio. Istina je bila vidljiva, pred očima se nalazila. Odgovor na pitanja je bio ispred mene.
S: Mislim da ti je sve jasno.
Jasno vidim da ga je čvršće stisnula za ruku. Klimnem glavom pa pokušam pročistiti grlo i u trenutku kada sam htio da progovorim, čujem Anin glas. Totalno sam zaboravio na nju kao i na Hareta. Zanemario sam njihovo postojanje trenutno.
A: Šta je ovo Saro?
S: Ovo je najbolja odluka koju sam mogla donijeti u životu. Život s njim.
Srce mi se rasulo na komade, a glumio sam kao da me ne dotiče.
H: Ti si ga oslobodila?
V: Ona me je oslobodila. Tek sada ćete vidjeti s kim ste htjeli rat.
R: Zašto nam nisi rekla?
Viktor je krenuo prema meni, ali ga je ona zaustavila, držeći ga za ruku toliko jako da ne ode. Hare je stao do mene dok je Ana bila s njegove druge strane.
S: Šta sam trebala reći?
H: Istinu!
Frkne ljutito na nju. Glas mu je pokazivao razočarenje, a kako i da ne bude razočaran? Koliko je toga uradio za nju, a kako mu je ona vratila? Izdala nas je sviju.
S: Volim ga. Ne mogu, a i ne želim da utječem na to. Izabrala sam ga, za sebe. Hvala vam za sve što ste uradili za mene.
A: Kako možeš tako hladno da se ponašaš prema nama, Saro?
Krenula je prema njoj, ali Haretova ruka se našla na njezinom zglobu zbog čega je dobio pogled.
H: Nemoj.
Mahne glavom u negativnom smislu pa joj se on kratko osmijehne.
S: Ako nekada budeš željela da nas vidiš Ana, imaš moj broj, javi mi se.
A: Tebe ću možda i željeti da vidim, ali njega nikada.
S: Ali on je..
A: Za mene je nitko!
H: Ne želim nijedno od vas dvoje da vidim u blizini naše kuće. Gubite se odmah, odavdje!
Sara je pogledala u mene još jednom zatim hrabro ga držeći za ruku sporim koracima došla do automobila. Nije nas ni pogledao što je mnogo bolje jer da nije tako bilo, da je suprotno bilo, ne bi se završilo na ovome. Gledao sam kako se udaljavaju odavdje i sebi postavljao jedno te isto pitanje. Čime sam zaslužio ovo?