Nothing is impossible ( Neymar's ff - Croatian )

7. Guilt

  Neymar's POV

Čuo sam Jessicu kako silazi niz stepenice. Okrenuo sam se prema njoj kada je došla do kuhinje i spustio mobitel. 

'' Što je bilo? '' - pitala je kada je došla do mene. Oči su mi se nakupile suzama. Prekrio sam lice rukom i sjeo na barski stolac.

'' Ne znam. Ne znam što da ti kažem. '' - rekao sam. Sjedio sam njoj okrenut leđima. Nisam joj mogao ovo govoriti gledajući je u oči. 

'' Reci mi istinu i nemoj me plašiti. '' - glas joj je drhtao. 

'' Pao je u komu. '' - jedva sam izustio tu rečenicu. Ne mogu prihvatiti što sam upravo izgovorio. 

'' Nije. '' - rekla je. Okrenuo sam se prema njoj. '' Nije! '' - povikala je. Stavio sam mobitel na pult i brzo se ustao i zagrlio je. '' Nije... '' - mrmljala je kroz plač. Snažno sam joj pritisnuo tijelo uz moje. '' Lažeš! '' - izderala se i odmaknula se od mene. Pala je na koljena. Čučnuo sam ispred nje i pomilovao je po licu. '' Ne diraj me! Lažeš! '' - nastavila se derati udarivši me po ruci. Suze su joj sve brže tekle niz lice. Došao sam do nje i podigao je. Opet sam je zagrlio. Nisam je više ispušto.

Kasnije sam ju odveo natrag u sobu gdje je odmah zaspala.

[nakon 2 sata]

Jessica's POV

Ležala sam na krevetu u 'polumrtvom' stanju. Nisam imala snage ustati se, pričati, gledati. Nepomično sam ležala i zurila u prozor s moje lijeve strane. Neymar je otišao na trening i vratio se prije 10-ak minuta. Čula sam ga kako razgovara s nekim vani.

'' Ne znam, mislim da nije pametno da dođemo. '' - shvatila sam da hoda vamo-tamo po hodniku. '' Nije dobro, jutros sam ju jedva smirio, ne znam kako bi izdržala tamo. '' - maknula sam deku sa sebe i pokušala nagovoriti svoje tijelo da me podigne. Nisam uspjela. Nisam više čula Neymarov glas, ali je ubrzo pokucao na vrata i navirio. 

'' Hej. '' - nasmijao se i ušao. 

'' To si... o meni pričao? '' - pitala sam nesigurno. Bilo mi je malo neugodno, ali morala sam znati. Ne želim ga ispitivati ako ne znam o kome je riječ. 

'' Um... da. Čula si? '' - zbunjeno je odgovorio. Kimnula sam. '' A-ako želiš... možemo ići. '' - stisnuo je usne. Zagledala sam se u prozor. 

'' Misliš da nije pametno. '' - rekla sam. 

'' Za tvoje dobro. Otići ćemo neki drugi dan. '' - približio se i sjeo na krevet. 

'' U redu je. '' - pogledala sam ga. Uzdahnuo je i oslonio dlan na moj. Stisnula sam šaku i spustila glavu.

'' Možemo prošetati. '' - rekao je nesigurno. Bio mi je užasno drag. '' Ako želiš. '' - dodao je i zagrizao usnicu. 

'' Možemo prošetati do bolnice. '' - rekla sam i nagnula glavu petljajući po njegovoj ruci. Nasmijao se.

'' Ako baš toliko želiš... '' - uzvratio je. Zagrlila sam ga. Pritisnuo je glavu uz moj vrat i čvrsto mi primio glavu. 

Neymar's POV

Uskoro smo bili spremni i krenuli, ovaj put mi je auto na svu sreću radio. 

Bolnica je opet bila pretrpana novinarima. Izgledali su ko mravi.

'' Samo prođi i nemoj se obazirati. Nemoj pozirati n... '' - prekinuo me njezIn prijekorni pogled. '' Okej. '' - kimnuo sam pa smo krenuli. Bilo ih je ko Rusa i Kineza. Nekako smo se probili među njih i došli do ulaza. Jessica je krenula stepenicama na kat. A sad joj paše, je l' da? Krenuo sam za njom sporijim korakom. 

Došao sam na kat, ali nje nije bilo. Pretpostavio sam da je već ušla u sobu pa sam krenuo prema hodniku. Ugledao sam sestru kako izlazi iz sobe, kimnula mi je i ostavila vrata otvorena nakon čega sam ušao.  Oscar je bespomoćno ležao na bolničkom krevetu priključen na svakojake aparate. Boljelo je. Boljelo je jako. Gledati ga takvog bespomoćnog, znajući da ništa ne možeš učiniti a kriv si. Jessica je stavila ruku na usta i zajecala. Prišao sam joj i s leđa je zagrlio.

'' Bit će sve u redu. '' - šapnuo sam joj na uho. 

'' Što ako se nikada ne probudi? '' - pitala je okrenuvši se prema meni. 

'' Nemoj tako misliti. Samo si otežavaš. '' - rekao sam. Doktor je ušao u sobu.

'' Oprostite što vas prekidam. '' - rekao je i zatvorio vrata.

'' U redu je. '' - rekao sam zbunjeno.

'' Trebali bi razgovarati. '' - rekao je, a ja sam kimnuo.  '' Oscar ima veliku karijeru, a vi morate imati na umu da su velike vjerojatnosti da mu ovaj događaj uvelike promijeni život. Njegovo srce je oštećeno, a on... možda se više nikada neće probuditi. '' - rekao je pognute glave i sklopljenih ruku. Nisam više osjetio Jessicina ramena pod svojim rukama. Pala je. Uhvatio sam je u zadnji tren. Oči su joj se polako sklapale, ali je i dalje bila budna. 

'' Dođi, vodim te kući. '' - rekao sam i podigao je. Doktor je kimnuo, a mi smo izašli iz sobe. Znao sam da je bolje da nismo ni dolazili. Ušao sam u lift i brzo se spustio do prizemlja. Sjetio sam se novinara. Došao sam do recepcije gdje me ženska začuđeno gledala. '' Oprostite, možete mi reći gdje je sporedni izlaz? '' - pitao sam. Uputila me prema kafiću odmah do recepcije. Odmah sam ugledao prazan izlaz i izašao. Auto je bio problem. 

Nekako sam prošao, skužilo me samo par njih pa je ostatak krenuo kada sam ja već upalio auto. Došlo mi je da pogazim jednog, ali sam se sjetio da ne mogu sada ići u zatvor jer prvo moram odvesti Jessicu odavde. 

Jessica's POV

Ne mogu ovo više podnijeti. Ne mogu više živjeti. Ne želim. Kriva sam. Kriva sam jer sam pokušavala sanjati, i ostvariti te snove. Nisam htjela, nisam namjerno, ali sam to učinila i kriva sam. I ne mogu vratiti vrijeme. Zauvijek ću ostati kriva što sam uništila život koji je tek započeo živjeti. Koji nije doživio pravi uspon, pravi pad... Čak ni pravu ljubav. Uništila sam život koji nikada neće imati svoju obitelj, svoj dom. Život koji nikad neće živjeti. Svog prijatelja, svoj oslonac, svoju tugu i sreću, svog brata. 

Polako sam otvorila vrata i ušla u kuću. Sjela sam na kauč i zamislila se. Sve sam stalno vrtjela u krug. Cijelu priču ispočetka, nije bilo kraja. Neymar je stao ispred mene i pomilovao me po licu. Pritisnula sam mu dlan uz svoje lice. Uz njega sam se osjećala sigurno, manje krivom. Uz njega sam se osjećala kao da sam u Nigdjezemskoj, daleko od svega. Daleko od krivnje.

×××

Hm, malo je kratak. Ne smeta? Stavila sam malo ranije nego što sam planirala, ali nema veze, bolje. Ionako ne mogu dočekati da dođem do nastavaka koji će biti normalniji. Ima malo čitanja na nastavcima, sve gore i gore je (umjesto da bude obrnuto). ): 

-Monika