Nothing is impossible ( Neymar's ff - Croatian )

27. Separated

  Jessica's POV

" Kako to misliš trudna si?! " - kriknuo je Oscar.

" Eto, tako kako si čuo. " - odgovorila sam prekriženih ruku.

" Tko je otac? " - upitao je.

" Ti si glup. " - uzvratila sam.

" Znam. " - rekao je.

" Pa dobro da znaš. "

" Mislim, čuo sam to puno puta pa mislim da jesam. "

" Okej. Hoćeš joj oprostiti? " - upitala sam.

" Neću. " - odgovorio je bahato.

" Onda ću se ja ljutiti na tebe. " - rekla sam.

" Pa... Ne. Ne možeš! Nije fer! " - uzviknuo je.

" Tako je. Nije fer. Ti nisi fer. " - rekla sam.

" Aaa! " - uzviknuo udarivši šakom o madrac.

" Obećaj mi da ćeš barem pokušati. " - samo me ostao namrgođeno gledati.

" Okej. "

" Imam veliki problem. " - započela sam pa pognula glavu.

" Reci. " 

" Neymar za četiri dana ide u Barcelonu. " - rekla sam.

" A ti ideš s njim i ja ću kao ostati sam... Bez brige, i ja idem. " - mahnuo je rukom.

" Što?! Kuda ti ideš? Jesi li ti normalan? " - počela sam se derati na njega.

" Pa ako nisi znala, ja ti igram za klub zvan Chelsea. " - rekao je.

" Ne pravi me glupom! Ja ne idem s Neymarom, a ti ne ideš nikud, jasno? " 

" Nisi mi ti mama! " 

" Ma boli me briga, kao da će te doktori pustiti. Još ne možeš ni hodati, a ti bi na drugi kraj svijeta. " - rekla sam, a onda je netko pokucao na vrata.

" Da? " - upitala sam, a na vrata je provirila Daniela.

" Hej, Jessica, Neymar te zvao. '' - rekla je, '' Kaže da je hitno. " 

" Okej, sad ću ga nazvati. '' - rekla sam, a ona je kimnula i izašla, '' A tebi da ništa nije palo na pamet! '' - pogledala sam Oscara, a on je zakolutao očima. 

Izašla sam iz sobe i uključila mobitel. Pet propuštenih poziva - Neymar. Odmah sam ga nazvala.

"Jess! " - odmah se javio.

" Hej... Što se desilo? " - upitala sam zabrinuto.

" Imamo još četiri dana i ne želim više trošiti ni sekunde. " - odgovorio je. 

" Znam. '' - nasmiješila sam se, '' Doći ću odmah. " - rekla sam. Kada mi je to rekao kao da me je nešto jako stegnulo u srcu. Iako sam bila toliko ljuta i mrzovoljna... i nema tog osjećaja koji nisam osjećala, samo sam htjela biti kraj njega, i to je sve. Ja ne mogu bez njega. Moj život više neće imati smisla, bez njega ništa neće imati smisla.

" Moram ići. " - rekla sam Danieli, a ona je kimnula glavom. Brzo sam potrčala prema stepenicama i za tren se našla izvan bolnice. Morala sam pješke kući. Da je ovo bilo natjecanje u brzom hodanju - definitivno bih pobijedila.

Za nekih 20 - ak minuta sam bila pred kućom. Odmah sam upala kroz vrata i zagrlila Neymara koji je ležao na kauču i taman se okrenuo kada sam ušla i potrčala prema njemu.