Nothing is impossible ( Neymar's ff - Croatian )

12. Sorry

  Neymar's POV

Probudio sam se u 7 sati. Polako sam se ustajao i pokušao ne probuditi Jessicu. Nakon onoga neki dan, prije nego što je Hulk došao, počeli smo spavati zajedno. 

Otišao sam do ormara i uzeo prvu robu koja mi se našla pod rukom pa se što tiše pokušao odšuljati do boravka.

'' Neymar...'' - promrmljala je Jessica okrećući se na drugu stranu kreveta.

'' Spavaj. '' - rekao sam i okrenuo se, pokušavajući krenuti dalje.

'' Ideš kuhati? '' - pitala je, ali prije toga duboko uzdahnula. Zastao sam i prekrižio ruke.

'' Idem. '' - rekao sam nakrenuvši glavu i nabacio neki kiseli osmijeh.

'' Dobro. '' - ponovno je promrmljala i valjda zaspala.

Došao sam do boravka pa se odjenuo. Uzeo sam tamno plave traperice i žutu majicu kratkih rukava s Nike -ovim crnim znakom. Otišao sam do kuhinje i otvorio najveću ladicu u kojoj se nalazio kruh za tost. Uzeo sam par komada te uključio toster, sačekao sam par minuta pa stavio šnite kruha unutra. Otvorio sam frižider i uzeo marmeladu i još neke namaze, salame i sir i stavio ih na stol. Uskoro su tostevi bili gotov.  

" Jessica! " - izderao sam se. 

" Jebem ti... Šta se dereš!? '' - začuo sam deranje iz sobe. 

'' Dođi jesti! " - opet sam povikao. 

'' Evo. " - rekla je. Nakon desetak minuta ugledao sam ju kako silazi niz stepenice. Kao i uvijek, bila je prelijepa. 

" Što si danas napravio? " - došla je do mene i nasmiješila se.

" Tost. " - rekao sam ponosno. 

'' Tost? " - podigla je obrve.

'' Aham. '' - odgovorio sam i počeo ubrzano treptati. Iritirao sam sam sebe.

'' Ali to znam i sama napraviti. " - rekla je i sjela za stol. 

" Barem nešto..." - krenuo sam prema kuhinji i promrmljao. 

'' Čula sam te! '' - prijekorno je uzvratila. Uzeo sam tosteve i odnio ih na stol. Donio sam i namaze te sjeo za stol nasuprot Jessice. 

'' I? Je li fino? " - pitao sam. Jessica je nakrenula glavu i pogledala me. 

'' Pitaš me je l' mi tost fin? " - nasmijala se. Nasmijao sam se na njen osmijeh.

'' Da. '' - odgovorio sam. Pokušao sam ne pokazati zube pošto sam žvakao. 

'' Idemo kod Oscara? '' - nasmiješeno je pognula glavu. Pogledao sam na sat, bilo je 7 sati. 

'' Okej, ali na brzinu. Imam trening u pola devet. '' - rekao sam. 

'' Ne u osam? '' 

'' Ne znam. Scolari je rekao u pola devet. '' - uzvratio sam, a ona je slegnula ramenima. 

Pospremili smo stol i krenuli.

 Došli smo do bolnice i javili se na recepciju. Oscar je bio u sobi na petom katu, pa smo krenuli istraživati do tamo. Ušli smo u lift i sačekali par sekundi do petog kata. Trebalo nam je neko vrijeme da nađemo sobu, ali smo uspjeli. Ušli smo u sobu broj 69, tamo je ležao Oscar, a kraj njega je sjedio Thiago. Ova soba je bila puno drugačija od prošle, imala je svjetlo plave zidove i jedan krevet –moderniji, ispred kreveta je bio televizor, a sa strane jedan veliki ormar... ili su to bila dva manja.