Nothing is impossible ( Neymar's ff - Croatian )

24. Again

Jessica's POV

Buljio je u mene još neko vrijeme. Gledao me je u oči, otvorenih usta... Nije niti trepnuo gotovo nekoliko minuta.

'' Neymar? '' - dok ja nisam progovorila i razbila tu neugodnu tišinu.

'' J-ja...'' - počeo je.

'' Ma znala sam da ti nisam trebala reći! Sad ćeš me ostaviti i ja ću morati pobaciti ili ću s dvadeset godina postati samohrana majka i onda će svi mediji pričati o meni pa će mi se upucavati neki nafurani tipovi i... I neću imati novaca da othranim to dijete i onda će Julia poludjeti... '' - ustala sam se i počela nabrajati.

'' Ne, ne, ne! '' - počeo se derati mašući rukama.

'' Ne? '' - upitala sam zbunjeno. Ustao se i došao do mene.

'' Oprosti što sam tako reagirao, ja... Samo... Jako si me iznenadila. Mislim, postat ću otac. Zaista? Nije to neka normalna vijest koju ću ćuti svaki dan.. Nadam se... Oprosti, stvarno. Ja... Nisam nikada čuo ništa bolje, ovo je najbolje što mi se dogodilo u životu. '' - govorio je, a meni su se oči počele puniti suzama, '' Jebote, postat ću otac. '' - širom je otvorio oči, a ja sam se nasmijala pustivši suze. Podigao je ruku i obrisao suzu s moga lica.

'' I šta ćemo sada? '' - upitala sam.

'' Kako to misliš? '' - uzvratio je.

'' Pa... Ti ideš u Barcelonu. '' - rekla sam.

'' A, ne! Potpuno sam zaboravio na to! '' - viknuo je, '' Ne možeš ti biti tu, a ja tamo, a ti trudna. '' 

'' Daj idi sa mnom! ''

'' Rekla sam ti već... Ne mogu sve ovo samo tako ostaviti. '' - rekla sam tiho spuštene glave.

'' Znam. Dobro, ne idem. '' - rekao je.

'' Ideš! '' - uzviknula sam.

'' Ne, ne mogu biti bez tebe, a onda još i bez djeteta. Ne i točka. '' - uzvratio je.

'' Da, moraš. Nije zauvijek. '' - rekla sam.

'' Kako nije? Ja sam tamo, ti tu. Što misliš, dolaziti svaki vikend? Ne ide to tako Jess. '' - govorio je.

'' Ne mislim... Ali doći ću jednom tamo, za stalno. Normalno. '' 

'' Da, a kada? Kad rodiš i kada dijete ne bude znalo da ima oca. Ne. '' - rekao je.

'' Neymar. '' - prijekorno sam ga pogledala, '' Koliko još imamo vremena? ''

'' Nešto manje od dva tjedna. '' - pdgovorio je, '' Idući petak. ''

'' Onda... Smislit ćemo nešto, okej? '' 

'' Uh... Okej. '' - uzvratio je.

Oscar's POV

Dosadno je. Samo ležim. Dosadno je... I još uvijek mi je dosadno. Trebam na toalet! Ne, ne. Ne trebam.

'' Sestro! '' - viknuo sam, a ona se uskoro pojavila na vratima.

'' Da? '' - dojurila je.

'' Dosadno mi je. '' - rekao sam.

'' Isuse Bože, mislila sam da se nešto desilo. '' - oslonila je ruku na prsa, '' Što da ja napravim ako je Vama dosadno? '' - upitala je.