Nothing is impossible ( Neymar's ff - Croatian )

42. I've missed you

Jessica's POV

Ustala sam se i okrenula. Cristiano je stajao nekoliko redova iznad i obraćao se meni. Koji vrag on radi tu? Usudio se doći na Barceloninu utakmicu? Njihovog najvećeg rivala? 

'' Sjeti se što ti je učinio. '' - govorio je pružajući ruku prema meni.

'' I ja sam njemu! '' - odgovorila sam odlučno.

'' Da, ali... '' 

'' Nema ali! Volim ga. Ne možeš to promijeniti, ni ti, ni itko drugi. '' - govorila sam dok se stadionom počela motati jeziva tišina. Bilo mi je neugodno. Toliko ljudi, pozornost desetaka tisuća ljudi bila je usmjerena samo na mene. To je definitivno bilo previše. 

'' A što je onda bilo ono one večeri, ha? ''

'' Alkohol. To je jedino što je bilo te večeri. '' - odgovorila sam arogantno i okrenula se prema Neymaru. Imala sam osjećaj da će izvaditi pištolj i pucati u Cristiana. 

'' Nije, bilo je to više od alkohola. '' - začula sam glas iza sebe.

'' Ma i da je! Meni ništa nije značilo. Nemaš što raditi tu! '' - derala sam se dok mi je glas odzvanjao stadionom. Neymaru se pojavio lagani osmijeh na licu. Pogledala sam Antonellu koja se smiješila zajedno s Thiagom. Thiago se, naravno, smiješio jer je on to uvijek radio. 

'' Jessica! '' - kriknuo je Cristiano kada sam polako krenula prema terenu. Silazila sam lagano, stepenicu po stepenicu pognute glave. Utihnulo je sve za mene, nisam ništa čula osim otkucaje svoga srca. Prešla sam zadnju stepenicu kada su mi koljena na sekundu pokleknula. Zastala sam i gledala u Neymara koji je stajao par metara ispred mene. Pogledala sam Oscara koji mi je namignuo te sam se osmjehnula podignuvši pogled opet na Neymara, počela sam mu se približavati. Zapuhao je lagani povjetarac te mi slijepio pramenove kose preko lica. Nesigurno sam ih maknula, a Neymar je nabacio veliki osmijeh, pa onda i ja. Gledali smo se par sekundi kada je i on napravio korak. Potrčala sam prema njemu i bacila mu se u zagrljaj, uhvatio me za stražnjicu i podigao, a ja sam ga obgrlila nogama oko struka. Zabio je glavu u moj vrat i teško udahnuo. 

'' Oprosti. '' - rekla sam tiho kada se začula i publika. 

'' Oprosti ti meni. '' - uzvratio je još jače me privukavši k sebi. 

'' Falio si mi. ''

'' Ti meni još više. '' - rekao je na što sam se nasmijala. Odmaknuo je glavu s mog vrata i poljubio me, a onda se opet začuo vrisak publike. 

'' Idemo unutra, postaje hladnjikavo. '' - rekao je i krenuo unutra noseći me. Čvrsto sam se držala za njega oslonivši mu glavu na rame.

'' Hoćeš me pustiti da se presvučem? '' - upitao je došavši pred svlačionicu.

'' Ne. '' - odgovorila sam kratko i odlučno.

'' Okej. '' - nasmijao se ušavši u svlačionicu. Nije bilo nikoga, dečki su još bili na stadionu, samo je uzao torbu i izašao van. Krenuo je tako noseći me van. Izašli smo na parkiralište, čvrsto me držao jednom rukom, a drugom je vukao torbu. Počeli su nas zatrpavati novinari, zažmirila sam pokušavajući ući u svoj svijet. Da ih ne čujem i ne vidim, da budem sama. Ni on se nije obazirao na njih, zaobišao ih je i krenuo prema autu. Otvorio je prtljažnik i stavio unutra torbu, a zatim je otvorio vrata suvozačkog mjesta i posjeo me na sjedalo. Zaobišao je auto i ušao sjevši za volan.

Ušli smo u vilu, a Neymar je odložio torbu u hodnik i došao do mene. Uhvatio me za ruke i pognuo glavu.

'' Ne želim te više izgubiti. '' - rekao je.