Nothing is impossible ( Neymar's ff - Croatian )

22. Forever

  Neymar's POV

Sjeo sam u auto i krenuo prema kući, razmišljanjem sam zapravo shvatio da trebam gledati naprijed u budućnost, a ne kako sam trebao promijeniti prošlost. Dao sam gas i požurio kući da vidim što je Jessica skuhala ili da bar stignem na vrijeme spriječiti požar u kuhinji.

Uskoro sam bio tamo. Stao sam i izašao iz auta. Zaključao sam auto i krenuo prema ulaznim vratima kuće. Krenuo sam pozvoniti, ali sam onda pomislio kako ona nije toliko pametna da zaključa vrata. Povukao sam bravu i otvorio vrata, ali Jessice nigdje. Došao sam do kuhinje, no nje nije bilo ni tamo. Skinuo sam jaknu, bacio je na kauč i krenuo prema stepenicama kada sam začuo zvukove u wc-u. Došao sam do vrata i pokucao.

"Jess, jesi unutra? " - upitao sam.

" Da. " - odgovorila je. Zvučala je izmoreno.

'' Um, okej. '' - rekao sam, a ona je otvorila vrata i stala pred mene, '' Sigurno? '' - upitao sam kada sam je vidio. 

'' Da! '' - uzviknula je.

'' Dobro, dobro... Ali ja ne bih baš rekao.'' - uzvratio sam. Imam osjećaj da sam joj skakao po živcima, onako - zadovoljno.

'' Ugh! '' - uzviknula je uhvativši se za glavu, '' Ako sam rekla da je u redu onda je u redu, okej?! '' 

'' Da. '' - kimnuo sam i nasmiješio se, '' Nisi ništa skuhala? '' 

'' Nisam. '' - rekla je buljeći u mene  nekakvim blentavim pogledom, poput bernardinca. Da, to je ta usporedba.

'' A jesi probala barem? '' - upitao sam.

'' Nisam.  '' - uzvratila je opet onako bernardinasto.

'' Znači nije bilo opasnosti da zapališ kuću? '' - nasmiješio sam se.

'' Nije. '' - odgovorila je smrknuto.

Jessica's POV

Nisam bila dobro. Nikako. Otkada je otišao nisam prestajala povraćati. Ne znam kako ću to sakriti od njega ako nastavim, a tu je još i Julia koja me tjera da idem k doktoru. Znam da je u pravu, ali ne želim. I sama sam sumnjičava i ne želim da mi  itko potvrdi moje slutnje. 

" Hej, nismo dugo nigdje izašli. Što kažeš na kino večeras? " - upitao je Neymar. Molim? Imao je svaki dan našeg zajedničkog života i on se sada sjeti da idemo nekud? Ma da, to mi je sasvim odličan vrhunac! Da se ispovraćam u kokice. Bravo Neymar!

" A ne znam... Moram vidjeti. " - rekla sam.

" Aha! To je bilo trik pitanje. " - uzvratio je. Namrštila sam se i pogledala ga.

" Kako to misliš? " - upitala sam.

" Pa nije ti dobro. Da je sve u redu pristala bi bez i jedne primjedbe." - govorio je sasvim mirno buljeći u mene onim svojim očima koje me tako iritiraju jer ih jednostavno ne smijem gledati.

'' Dobro mi je. " - odgovorila sam, a znam da lažem i sebi, i njemu, i svima.

" Ne, nije. Ne idemo nikud. " - rekao je i upalio tv.

" Dobro. " - uzvratila sam prekriženih ruku i namrštenog lica.

" Dijete..." - promrmljao je Neymar.