Nothing is impossible ( Neymar's ff - Croatian )

17. About our love

  Jessica's POV

Bilo je jutro, oko devet sati. Svi smo bili budni iako smo išli kasno spavati, zbog Thiaga. Naravno da nije spavao s Juliom, koliko je luda još bi i pristala, ali ja nisam dala pa nije. Spavao je na kauču. Pošto nikako nisam očekivala da će mi Thiago pasti s neba nisam imala ništa za jesti (imala sam neke slatkiše od kojih ja mogu živjeti, ali troje ljudi u kući ne) pa sam još i zbog njega morala ići u grad po namirnice. 

Obukla sam svijetle trapke, neku sivu majicu na bretele i crnu vestu te krenula. Išla sam samo do obližnjeg marketa po kruh i takve neke sitnice, zapravo samo sam mislila da će tako biti jer nisam ni slutila što će me snaći. Znači, tako sam hodala ulicom do tog marketa, no činilo mi se kao da me netko gleda; prati. Tipkala sam po mobitelu svako - toliko pogledavši oko sebe. Gledala sam oko sebe umjesto da sam gledala ispred sebe jer se baš ispred mene pojavila ona. Duge smeđe kose, crnih očiju... Gledala me poput smrti. Stresla sam se kada sam ju ugledala. Otišla sam korak unazad no i ona je otišla korak naprijed. Svaki moj pokret, onda je kopirala. Bila je poput sjene.

'' Ne boj se. U javnosti smo. '' - rekla je zlobno Bruna.

'' Ne bojim se ja tebe. '' - ponosno sam uzvratila, a u sebi sam pišala od straha. 

'' A ja se bojim da nije tako. No, kako god, nisam zato ovdje. '' - rekla je i spustila pogled gledajući u svoje nokte.

'' Nisi ni trebala biti ovdje. Trebala si već odavno biti u zatvoru! '' - rekla sam. 

'' Da, da. '' - kimala je glavom. '' Nego, kako ti je prijatelj, ha? Čujem da je preživio, na žalost.'' 

'' Samo se ti poigravaj, kada mu se pamćenje vrati nema tog čovjeka na Zemlji koji će te spasiti! '' - odgovorila sam i pokušala otići dalje. I uspjela sam, ali me ona povukla za ruku.  '' Pusti me! '' - rekla sam joj kroz zube. 

'' Pustit ću te, ali ne sada. Ti si meni uzela Neymara, ja ću njemu uzeti tebe. '' - rekla je i povukla me za sobom. 

'' Rekla sam ti da me pustiš! '' - povikala sam. Nije me slušala i dalje me vukla za sobom, pa sam počela vrištati,  '' Upomoć! '' 

'' Umukni! '' - bahato me pogledala i nastavila svojim putem. Ali onda se začulo škripanje guma na cesti koja se nalazila svega pola metra od nas. Osjetila sam snažan stisak druge ruke i odjednom sam se našla u autu. Sve mi je izgledalo poznato; izgled, miris. Duboko sam uzdisala oslonivši ruku na prsa. Još uvijek sam pokušavala shvatiti što se upravo desilo i nisam uopće razmišljala tko je moj spasioc. Okrenula sam se i ugledala Neymara. 

'' Neymar? '' - nasmiješila sam se. Na tren me pogledao i uskoro zaustavio auto na nekom malom parkingu ispred male trgovine. 

'' Jesi dobro? Je li te ozlijedila? '' - okrenuo se prema meni i milovao me po licu. Pokunjila sam se i klimala glavom. Približio mi se i oslonio usne na moje čelo prelazeći mi rukama po kosi.  

'' Hoćeš me odvesti kući? '' - pitala sam.

'' Nakon svega ovoga ti želiš kući? '' - pitao je i odmaknuo se.

'' Da, imam sestru kod kuće... i Thiaga. '' - rekla sam.

'' Aha, da. '' - uzvratio je i naslonio se na sjedalo. '' Thiaga? '' - namršteno me pogledao. '' Što Thiago radi kod tebe? '' - pitao je živčano.

'' Mah, popeo se na drvo kod mene u dvorištu jer se bojao da Hulk ne otme Juliu. '' - kolutala sam očima.

'' A da? '' - podigao je obrve. Nije da mi je vjerovao.