Nothing is impossible ( Neymar's ff - Croatian )

23. Stay

Neymar's POV

Proveo sam noć na kauču. Jessica se spakirala. Danas bi trebala otići u Brazil. Pokušat ću učiniti sve da je zaustavim, ali ne znam zašto uopće pokušavati.

Sjedio sam oslonjen bradom na dlanove i buljio u jednu točku ispred sebe. Nisam ni trepnuo već satima. Alkohol je jedino o čemu razmišljam već neko vrijeme. Svjestan sam što bih učinio, i što bih mogao učiniti, ali to je jedini način da pobjegnem od boli.

Začuo sam hodanje po stepenicama i udaranje kotačića. Čvrsto sam sklopio oči i jedna se suza hitro spustila niz moj obraz. Spustila se sa stepenica i više nisam čuo ni korake ni kotačiće. Okrenuo sam se i pogledao je. Oči su joj bile crvene, jedva ih je držala otvorenima. Ustao sam se.

''I–ideš...'' – jedva sam progovorio. Kimnula je i pognula glavu. ''Jess, ako možemo još jedno razgovarati, molim t—''

''Nemoj.'' – prekinula me. ''Molim te. Dopusti mi prvo da posložim kockice. Onda ćemo se dogovoriti oko ostalog.'' – govorila je. Zna se na što je mislila pod ostalo.

''Jessica, neću ti dopustiti da se razvedeš.'' – rekao sam.

''Nemaš mi pravo braniti to. Trebao si razmišljati o tome prije.'' – rekla je i krenula van.

''Jessica, molim te!'' – povikao sam i krenuo za njom. Podigla je ruku do lica i obrisala suze. Otvorila je vrata i izašla pa ih snažno zalupila. Naslonio sam se uza zid i spuštao se dok nisam sjeo na pod. Podigao sam glavu i prekrio lice rukama. Kako se ovo desilo?

Leo se spustio iz sobe i sjeo nasuprot mene. Raširio sam prste ispred očiju i pogledao ga. Potapšao me po ramenu. Uzdahnuo sam i polako spuštao ruke s lica. Oči su mi neprestano bile pune suza, ali ih nikako nisam mogao pustiti.

''Ljutiš se na mene, je l' da?'' – pitao sam. Klimao je glavom.

''Tko sam ja da se miješam u tvoj ljubavni život?'' – nasmijao se. ''Ti si mi prijatelj, isti koji si bio i jučer, i prekjučer, i prije tri godine. Ali ako ovako nastaviš i pređeš neke granice, Neymar... moraš se srediti.'' – govorio je pa se uozbiljio. Kimnuo sam i pognuo glavu. ''Hajde, sredit ćete vi to.'' – rekao je.

''Leo...'' – pogledao sam ga pa nakrenuo glavu. ''Upravo je otišla na drugi kontinent.'' – rekao sam, a kada sam to izgovorio i shvatio što sam rekao, kapljica mi se spustila niz lice. ''O, jebote.'' – prekrio sam oči dlanom i ponovno podigao glavu. Šutio je i žalosno me gledao. ''Ne gledaj me tako.'' – rekao sam i prekrio mu lice rukom.

''Daj, daj. Ustaj.'' – ustao se i povukao me za ruku pa sam se ustao. ''Ne smiješ pasti u depresiju.'' – rekao je i vukao me za ruku prema kuhinji.

''Već jesam.'' – uzvratio sam.

''E, onda ću te zaključati u sobu dok... dok se nešto ne desi i pomirite se.'' – rekao je i mahnuo rukom. Izgledao mi je kao neka živčana baba. Pa da, podsjećao me na mamu!

''Leo, hajde se molim te okreni.'' – rekao sam. Puknuo sam, ali moram se uvjeriti da nije ona. Okrenuo se i namršteno me pogledao. ''Okej, nastavi hodati.'' – protresao sam glavom. Namršteno me gledao i stajao neko vrijeme pa nastavio hodati.

''Nisi još ništa pio, je l' da?'' – pitao je.

''Um... ne.'' – odgovorio sam. Kimnuo je i ušao u kuhinju. Sjeo sam za šank, a on je tražio nešto po gornjim policama. Stavio sam ruke na šank i oslonio glavu na njih. Ne mogu zamisliti kako se Jessica sada osjeća. Izvadio je bocu viskija i stavio je na pult između mene i njega. Stavio je dvije čaše i natočio piće u njih. Zapanjeno sam gledao u njega. Jednom - jednom - u životu sam ga vidio da pije alkohol. Uzeo je čašu i podigao je. Slegnuo sam ramenima i uzeo čašu pa kucnuo u njegovu. On je gucnuo i spustio čašu, a ja sam popio na ex. Uto je ušla Antonella.