Nothing is impossible ( Neymar's ff - Croatian )

29. Never happy

Daniela's POV

Zvala sam Jessicu barem deset puta i ne javlja se. Stvarno se sada već brinem.
Sjela sam u auto i krenula prema njenoj kući. Kada sam došla osjetila sam veliko olakšanje vidjevši da u kući gori svjetlo, no još uvijek sam imala neki čudan predosjećaj. Pozvonila sam na vrata, ali nitko nije otvarao. Pozvonila sam opet i ponovno došla na isto. Probala sam otvoriti vrata i shvatila da su otključana. Polako sam zakoračila unutra i zatvorila vrata.

" Jessica?! " - uzviknula sam, ali nisam dobila nikakav odgovor.

" Jess? " - ponovila sam, ali od Jessice ni traga. Uzela sam mobitel i brzo nazvala Oscara. Dugo mu je trebalo da se javi, bojala sam se da čak i neće, ali imala sam sreće.

" Što hoćeš? " - javio se Oscar.

" Molim te, nemoj prekinuti, ozbiljno je. " - rekla sam uplašeno.

" Daniela, što se desilo? " - upitao je zabrinuto, brižno... Vratio mi se nekakav stari osjećaj.

" Zvala sam Jessicu puno puta i nije se javljala, onda sam otišla do nje i vidjela upaljena svjetla,  mislila sam da je sve okej, ali nje nema kod kuće i vrata su bila otključana... Stvarno se brinem. " - govorila sam, a glas mi je drhtao, kao i ruka kojom sam jedva držala mobitel.

" Okej... Samo se smiri, čekaj me tamo, odmah ću doći. " - rekao je Oscar i poklopio. Za deset minuta sam već ugledala njegov auto parkiran pred kućom. Trčeći je uletio u kuću i došao do mene.

" Nema je! " - uzviknula sam.

" Smiri se! '' - postavio me pred sebe držeći dlanove na mojim ramenima. Zazvonio mu je mobitel. Pogledala sam prema njegovom džepu odakle je dopirao zvuk, a zatim u njega. Polako je izvadio mobitel i javio se. Ubrzo se okrenuo i počeo se udaljavati niz hodnik. Završio je razgovor i polako hodao prema meni. Jasno sam mogla vidjeti kako mu se ruka tresla.

" Što se desilo? " - upitala sam. 

" Jessica je imala prometnu nesreću... " - rekao je nakon čega je problijedio. Ispustio je mobitel na kauč i sjeo na rub kauča.

" Gdje je ona? Jesu je odveli u bolnicu? " - ispitivala sam.

" Da. " - odgovorio je kratko. Buljio je ispred sebe i duboko disao.

" Pa idemo onda! " - uzviknula sam i izletjela iz kuće. Kada sam vidjela da Oscar ne ide, vratila sam se u kuću i otišla do njega.

" Hajde! " - uzviknula sam uspaničeno.

" Ne mogu... " - rekao je klimajući glavom.

" Kako misliš ne možeš?! Ona je potrošila dva mjeseca da bi bila s tobom dok ti nisi ni znao za sebe jer si bio u komi, a ti, sada kada te ona treba, ne možeš? " - derala sam se na njega iz sveg glasa.

" Ne, ne mogu je vidjeti u takvom stanju. " - rekao je.

" Oscar... Molim te. '' - rekla sam, a on me samo pogledao. Izašla sam van i nakon par koraka vidjela da se u kući gase svjetla. Uskoro je i Oscar izašao.

" Idemo mojim autom. " - rekao je ušavši u svoj auto pa mi otvorio vrata iznutra. Ušla sam u auto i zatvorila ih. Uskoro smo bili u bolnici. Brzo sam izašla, za mnom i Oscar. Čim sam ušla otrčala sam do recepcije.

" Dobra večer. " - Pozdravila sam zadihano.

" Večer. " - uzvratila je recepcionarka.

" Znate li možda jesu li maloprije dovezli jednu djevojku? Ona... imala je prometnu... " - govorila sam jedva došavši do zraka.