Nothing is impossible ( Neymar's ff - Croatian )

11. Night swimming

Jessica's POV

Još smo uvijek sjedili na kauču i raspravljali. Dobro, Anto, ja i nesretni Thiago koji je sve morao slušati. Leo i Neymar su otišli za stol i burno raspravljali o večerašnjoj utakmici.

"I znači, tako ste vi sinoć..." - započela je Antonella, a ja sam je prijekorno pogledala. "Okej, okej... I, ideš na utakmicu večeras?" - progovorila je pa stisnula usne. 

"Ne znam. Mislim, tamo će biti novinari i to, što će ljudi misliti s obzirom na Neya... i Brazil." - govorila sam nesigurno.

"Pa svi znaju da smo dobri, a i što te briga što oni misle?" - nasmijala se i pogladila Titija po glavi. "Uostalom, ti uzmi svoj dres." 

"Isuse, jesi vidjela kakav dres imam?" - ushićeno sam pljesnula rukama kada me podsjetila na tu novost. 

"Govori!" - uzvratila je sa znatiželjno otvorenim očima. 

"Znači, onaj Brazilski, normalan, s brojem deset, samo što umjesto Neymar biše Husband!" - rekla sam pa onda otvorila usta skupa s Antonellom. 

"Meni piše samo Messi." - zakolutala je očima. 

"Meni piše tata." - ubacio se Thiago shvativši situaciju, a Anto je napravila grimasu. 

"Leo, hoću dres kao Jessicin." - prekrižila je ruke i durila se. Neymar se nasmijao i pogledao me. 

"Hoćeš brazilsko državljanstvo?" - pitao je zbunjeno Leo, a Antonella je oči prekrila dlanovima. 

"Hoću natpis na dresu kao ona, ne... isti reprezentacijski dres." - rekla je nedugo nakon. Leo je slegnuo ramenima i nastavio priču s Neymarom. 

"Onda, ideš?" - nasmijala se.

"Idem." - odgovorila sam, a osmijeh joj se raširio. 

Gledali smo TV u sobi. Neymar se raširio na kauču, a ja sam mu ležala na prsima dok mi je jednom rukom obgrlio leđa. Pogledala sam na sat i vidjela da za sat vremena počinje utakmica, što bi značilo da će Antonella doći po mene za desetak minuta; u slučaju da utakmica ne počne ranije ili da se nešto ne desi pa se mora vratiti kući i zakasni.

"Idem se spremiti." - rekla sam pospano i lijeno se ustala s Neymara. I kauča. 

"Za što?" - začuđeno je upitao kao da mu nisam to rekla već pet puta danas. 

"Za utakmicu." - uzdahnula sam i odvukla se do sobe. 

"Oh." - rekao je i namjestio se podvukavši ruku pod maleni jastuk ispod glave. Otvorila sam ormar i izvukla crni čipkasti šorc i bijelo-crnu kariranu košulju na vezanje. Obukla sam i svezala košulju poviše pupka pa obukla zelene niske starke koje mi se nikako nisu uklapale u ostatak kombinacije. Otišla sam u wc i krenula vezati visoku punđu kada se začulo kucanje. 

"Evo!" - povikali smo Neymar i ja u isti glas. 

"Daj, otvori." - rekla sam i mučila se s gumicom koju sam silom htjela još jedanput ispreplesti što je teoretski bilo sve - samo ne moguće.

"A zašto ja..." - gunđao je nakon čega sam začula njegova bosa stopala kako udaraju po bijelim pločicama hodnika. 

"Zato što ti ja tako kažem." - rekla sam kroz zube. Jesam. Još sam jednom zaplela gumicu. Učinila sam nemoguće, a zatim stavila maskaru i izašla iz wc-a pa iz sobe. Točno tada je Neymar otvorio vrata. Na vratima je stajala žena, koja nije bila Antonella. Tamne kose, dužine poput moje i tamno smeđih očiju. Imala je crvenu, lepršavu haljinu na bretele do koljena i crne, visoke štikle s tankom petom. Želudac mi je doslovno radio salto.