Jessica's POV
Bilo je rano jutro, oko 6h, probudila sam se na Neymarovom krevetu no njega nije bilo. Mislila sam da je opet spavao u drugoj sobi dok nisam začula njegov glas koji prodire boravkom. Brzo sam se obukla i spustila se dolje i lagano nagnula glavu iza zida da me ne vidi. Razgovarao je s nekim na telefon - opet. Bio je nervozan, hodao je gore-dolje, pa okolo. Nisam mogla baš shvatiti s kim je razgovarao, niti o čemu je razgovarao jer sam se našla usred razgovora.
" Ali kako? " - začula sam. " Ne. " - nastavio je. Sigurno je riječ o Oscaru. Htjela sam se vratiti u sobu jer koliko god sam htjela znati o čemu je riječ, bojala sam se. Razgovor je bio gotov, a Neymar mi se laganim korakom približavao. Ja sam se brzo popela na stepenice i počela silaziti dolje kao da sam se tek ustala.
" Jutro " - pozdravila sam 'pospano'.
" Otkud ti u ovo doba? " - pitao je gledajući me s dna stepenica.
" S kim si to razgovarao? " - ispalila sam.
" Ma... " - mahnuo je rukom. Prijekorno sam ga pogledala. " S Thiagom. " - rekao je.
" O Oscaru? " - pitala sam.
" Ne." - rekao je, ali pre odlučno da bi bila laž.
" Nego? " - nastavila sam zabrinuto ispitivati.
'' Nema šanse da me pustiš na miru dok ti ne kažem, je l da? " - pogledao me. Kimnula sam. " Bruna...'' - zadrhtala sam čim je spomenuo to ime. '' Svi smo prijetili što ćemo joj sve napraviti, a nitko se nije sjetio prijaviti je. Mislim je, Thiago... ali se nije sjetio reći... Kako god, bila je raspisana tjeralica jer je nema u gradu, ali pobjegla je iz države." - rekao je ljuto. Svašta sam htjela reći, ali sam se suzdržala. " Nemoj sada misliti na nju, naći će je. Bolje se brini za sebe. Nisi ništa jela ovih dana. '' - rekao je. I dalje smo se dobacivali s jednog kraja stepenica na drugi.
'' I ne trebam, ako nisam jela do sada, neću ni sada.'' - rekla sam smireno i počela se spuštati stepenicama.
'' Jessica, nemoj opet započinjati. '' - rekao je i okrenuo se za mnom kada sam prošla kraj njega.
'' Ne, neću. Samo ti kažem da neću jesti. '' - rekla sam i sjela na kauč. Upalila sam tv i krenula buljiti u jutarnji program. Neymar je samo uzdahuo.
'' Hoćemo ići u bolnicu? '' - pitao je. Okrenula sam se prema njemu i nasmijala se. Uzeo je ključeve od auta i krenuo van. Brzo sam ugasila tv i krenula za njim.
Neymar's POV
Zaustavio sam auto ispred pekare i izašao. Ušao sam i uzeo dva kroasana. Vratio sam se do auta i bacio jedan Jessici u krilo, a drugi ostavio sa strane.
'' Da ti čuvam oba za kasnije? '' - rekla je i stavila svoj kraj mog.
'' Ako treba pojest ćeš i jedan i drugi. '' - prijekorno sam je pogledao i nastavio voziti. Zakolutala je očima.
Stigli smo do bolnice za par minuta. Nije bilo novinara! Smak svijeta. Jessica je otvorila vrata dok još nisam ni auto ugasio i izašla van. Pokupio sam oba kroasana i požurio za njom. Taman je ulazila unutra.
Ušao sam u bolnicu pa stepenicama krenuo do idućeg kata. Tek sam kasnije skužio da sam zaobišao Jessicu na recepciji. Thiago je rekao da će me čekati na hodniku, nije ga bilo. Ni njega, ni Jessice. Kidnapirao ju je!
Brzo sam se spustio do prizemlja i ugledao Jessicu kako ide prema liftu. Brzo sam potrčao do nje.
'' Gdje si ti? '' - začuđeno me pogledala.
'' Nisam znao da su ga premjestili. '' - nasmijao sam se. Klimala je glavom i ušla u lift, a ja za njom. Dok smo stajali pokušao sam joj uvaliti jedan kroasan, ali nije upalilo. Ogladnjet će ona.
Thiago je šetao u hodniku s kavom u ruci. Izašli smo iz lifta, a Jessica je krenula prema ''prometnom'' hodniku tražeći neku sestru.
'' Hej. '' - pozdravio sam Thiaga došavši do njega. Uzvratio je. '' Ima nekih novosti? '' - pitao sam. Klimao je glavom. Uzdahnuo sam. Sjeli smo i šutjeli.
Jessica je bila u sobi 10 -ak minuta. Ponudio sam joj kroasan čim je izašla. Uzela ga je. To! 1:0 za mene.
'' Moj red. '' - rekao sam i ustao se. Dao sam Jessici i onaj drugi kroasan pa otišao do sobe. Ušao sam unutra. Stajao sam i nepomično gledao u Oscara. U svog brata, koji bespomoćno leži na samrti i to zbog mene. Zbog moje bivše koja se u bijesu trebala iskaliti na meni, a ne na njemu. Sjedio sam i gledao u onu pištavu crtu na ekranu koja je stalno išla gore - dolje. Primio sam ga za ruku i snažno ju pritisnuo. Osjetio sam trzaj njegova prsta. Istog trena sam ispustio Oscarovu ruku.
'' S - sestro! '' - povikao sam, a uskoro su usobu ušle dvije - tri sestre s Oscarovim doktorom. '' Pomaknuo je prst! '' - rekao sam. Doktor i sestre su se odmah okupili oko kreveta i počeli pregledavati. Ustao sam i stao kod vrata. Thiago i Jessica su ušli u sobu.
'' Što je bilo? '' - pitala je uplašeno Jessica.
'' Pomaknuo je p - prst! '' - zbunjeno sam odgovorio. Nisam mogao doći k sebi. Nasmijala se i nestrpljivo sačekala doktora. '' I? '' - ispalio sam čim je došao do nas. Pognuo je glavu. Uzbuđenje je nestalo.
'' Nije ništa. To se zna desiti. Za sada... ništa. '' - rekao je i slegnuo ramenima. Jessica je sklopila oči. Doktor ju je potapšao po ramenu i izašao iz sobe.
Otišli smo kući. Svi smo bili zbunjeni i izgubljeni. Dosta za danas.
'' Neymar. '' - započela je Jessica dok sam skretao u dvorište.
'' Hm? '' - promrmljao sam i ugasio auto. '' Znaš, sad kad Brune više nema, nemam se čega bojati... '' - nastavila je. Odmah sam znao čemu ovo vodi.
'' Ne ideš kući! '' - odmah sam ju ''ukorio''. Nakrenula je glavu.
'' Iskorištavaš me. '' - rekla je.
'' Ja? Nikad. '' - uzvratio sam i izašao iz auta. Stavio sam ključeve u džep i krenuo prema vratima. Jessica je izašla par sekundi nakon mene. Bacio sam ključeve na ormarić u hodniku i bacio se na kauč. Jessica je zatvorila vrata i stala kraj kauča. '' Koji dan. '' - uzdahnuo sam i zabacio glavu preko naslonjača.
'' Aha. '' - složila se Jessica.
Sjela je kraj mene i zagledala se ispred sebe. Bila je toliko blizu. Jednostavno nisam mogao odoljeti njenom mirisu. Spustio sam glavu i prislonio usne na njen vrat. Isprepleo sam njenu kosu pod svojim prstima. Pogledala me. Gledao sam u njene krupne, sjajne oči. Usne su nam se blago dodirivale. Spustio sam ruku do njenog vrata i osjetio kako joj srce luđački udara. Osjetio sam topal dah na usnama. Sklopila je oči i prepustila se. Snažno sam je poljubio. Oslonila je ruku na moje lice i duboko uzdahnula. Obgrlio sam je oko struka, a drugu ruku joj gurnuo ispod majice. Brzo se podigla i sjela mi u krilo. Nismo niti trena odvajali usne. Čvrsto mi je primila kosu. Gurnuo sam ruke više i skinuo joj majicu. Uhvatio sam joj noge i podigao je pa krenuo prema sobi.
×××
Napokon praznici! Znači, umrla sam u ova tri mjeseca. Nadam se da ću sada češće stavljati nastavke.(:-Monika
YOU ARE READING
Nothing is impossible ( Neymar's ff - Croatian )
FanfictionZelene oči. Tamna kosa. Meke usne. Osvojila me. Zaljubio sam se.