Nothing is impossible ( Neymar's ff - Croatian )

12. Happy birthday, Leo

Neymar's POV

Odvojio sam usne od njezinih i otvorio oči. Gledao sam u njezine krupne, zelene oči dok nas je dijelilo samo nekoliko milimetara.

''Sad se svakako moraš smočiti.'' - nasmijao sam se uplevši prste u njenu kosu pogledom prateći svoju ruku.

''Zašto bih?'' - uzvratila je hladno i zagrizla usnicu. Oslonila je dlan na moje lice i noktima lagano prolazila po mom vratu.

''Zato što ja tako kažem.'' - nasmijao sam se i podigao je. Nogama me obgrlila oko struka, a rukama oko vrata i nasmiješeno me gledala nekoliko sekundi dok se nisam okrenuo i krenuo dublje u vodu. Valovi su mi dosezali iznad struka, a njoj ispod grudi. Ponovno sam je poljubio. Ruke sam joj preko ramena spustio na leđa i došao do kopčice grudnjaka i otkopčao je. Ona je brzo trznula rukom i šakom uhvatila obje kopče prije nego što je grudnjak pao u vodu.

''Neymar...'' - nasmijala se kroz uzdah i pognula glavu.

''Smiješ i ti meni skinuti gaće.'' - rekao sam ponosno.

''Neymar, rekla sam ti-''

''Da, da.'' - prekinuo sam je.

''Ako je da, da, onda zašto to radiš?'' - pitala je i podigla glavu.

''Jer smo sami, pod zvijezdama.'' - odgovorio sam pokušavajući biti romantičan. Nasmijala se i zakopčala grudnjak. ''Radije bi gaće?'' - širom sam otvorio oči, a ona me prijekorno pogledala.

''Idemo van?'' - pitala je pognute glave i prekrila ramena rukama.

''Hladno ti je?'' - uzvratio sam ozbiljnije, a ona je kimnula. Uhvatio sam je za ruku pa smo izašli na plažu.

Čim smo izašli, ogrnula se ručnikom i sjela na kariranu crveno - zelenu deku koja je ležala na pijesku. Skvrčila je koljena i bradu oslonila na njih. Uskoro sam sjeo kraj nje i odlučio se "prirodno" osušiti. Dlanove sam oslonio na deku iza leđa i uživao u pogledu.

''Tebi nije hladno?'' - pitala je Jessica okrenuvši glavu prema meni. Klimao sam glavom ne mičući pogled s mora.

''Hoćeš da se vratimo?'' - pogledao sam je.

''Ne.'' - kratko je odgovorila. Vratio sam pogled na more, ali ona nije micala glavu. Nakon nekoliko sekundi nisam više mogao suzdržati smijeh. Pogledao sam je i pomilovao je po licu. Ona se odmah približila i zagrlila me oko struka oslonivši glavu na moje rame. Podigao sam ruku i isprepleo prste u njenu kosu.

''Kako će se zvati?'' - pitao sam i podigao pogled u nebo.

''Tko?'' - začuđeno je upitala. Pogledao sam je i kimnuo prema njenom trbuhu.

''Još nije vrijeme da razmišljamo o tome.'' - nasmijala se.

''Ma nemoj? A što ako budu trojke i onda trebaš odlučiti ime za ovo dvoje u zadnji tren?'' - govorio sam.

''Onda ćemo ih nazvati Neymar i Jessica, okej?'' - odgovorila je nasmiješeno.

''A što ako budu muški?''

''Neymar i Leo.'' - odgovorila je s malo manjim smiješkom.

''A... ako budu c-''

''Jessica i Antonella!'' - prekinula me, a ja sam kimnuo.

''A što s onim prvim?'' - pitao sam.

''Neymar,'' - uzdahnula je pa nastavila, ''ne znaš još hoće li biti cura ili dečko, a ti razmišljaš o trojkama.'' 

''Koliko još vremena ima?'' - ispalio sam. 

''Dosadan si.'' - pogledala me. ''Ne znam, malo manje od osam mjeseci.'' - rekla je i slegnula ramenima.