Nothing is impossible ( Neymar's ff - Croatian )

28. Can we make it?

Jessica's POV

Nisam ni sanjala da će sve tako brzo proći. Samo tako... odjednom. Ne znam što sada, kako dalje? Kako ću ga pogledati u oči? Kako ću normalno živjeti s njim i onda se sjetiti svega ovoga? Sve će samo tako pasti u vodu.

Vozili smo se prema kući. Julia je, kakva je smotana, ušla u avion i otišla za Brazil. Na svu sreću ispostavilo se da je Thiago bio na putu za Braziliju pa se ne misli vraćati – zasada. Rafaella je pošla na aerodrom s Neymarom kao ''moralna podrška'', ali mu je zbrisala čim je vidjela da Julia i ja ulazimo. Šutjeli smo cijelim putem. Bilo je užasno neugodno, osjećam se kao da sam s nekim strancem, a ne s vlastitim mužem.

''Što ćemo sada?'' – upitala sam, tek toliko da razbijem tišinu. Nisam očekivala neki određeni odgovor.

''Kako to misliš?'' – pogledao me na sekunda pa vratio pogled na cestu.

''Sa svime ovime... što se izdešavalo.'' – slegnula sam ramenima. Šutio je. ''Zaboraviti?'' – pogledala sam ga kada je zaustavio auto ispred vile.

''Misliš da možemo?'' – pogledao me izvadivši ključeve iz auta. Stisnula sam usne i pogledala na praznu cestu ispred sebe. ''Hajde, dođi.'' – rekao je i izašao iz auta, a ja za njim. Otključao je vratnica pa smo ušli u dvorište. Pogledala sam prema staklu koje nas je odvajalo od boravka i ugledala Pokera kako liže staklo.

''Neymar.'' – rekla sam, a Neymar se okrenuo prema meni. ''Pas... Ostavio si ga u kući.'' – pogledala sam ga. Brzo se okrenuo i pogledao Pokera.

''Ne, Poker! Zločesti pas! Ne!'' – počeo se derati brzo hodajući prema kući. ''Jebem mu, Poker, sada moram opet zvati čistačicu da pere stakla!'' – govorio je ulazeći u kuću. Nasmiješila sam se i krenula za njim. Odlazila sam iz Barcelone i po mjesec dana, i više, ali mi je sada sve ovo falilo kao da me nije bilo godinu dana. Tako sam se i osjećala. Ušla sam u kuću i stala u boravku. Gledala sam oko sebe, a onda zastala na Neymaru koji je navlačio Pokera. Čim me ugledao (Poker), potrčao je prema meni. Čučnula sam i zagrlila ga.

''Gdje je Rafaella?'' – pogledala sam u Neymara gladivši Pokera po glavi. Osvrtao se oko sebe pa slegnuo ramenima.

''Nazvat ću je.'' – rekao je izvadivši mobitel iz džepa. Sjela sam na pod, a Poker mi je legao u krilo. Gladila sam ga i svako–malo pogledala u Neymara koji se šetao po boravku. ''Neće mi se javiti!'' – ljutito je spustio mobitel i bacio ga na kauč. ''Ne znam trebam li se brinuti ili ljutiti.'' – raširio je ruke i naslonio se na zid malo ispred mene. Podigla sam glavu i šutke ga gledala.

''Nemoj se ljutiti.'' – rekla sam. ''I sigurna sam da joj se ništa nije desilo niti će se desiti.'' – zabrinuto me pogledao i uzdahnuo. ''Ima li štogod za jesti?'' – upitala sam, a on se nasmiješio. Kimnuo je i otišao do kuhinje.

''Slatko ili slano?'' – dobacio je s vrata kuhinje.

''Sve.'' – odlučno sam odgovorila i ustala se. Skrenula sam u kupaonicu i oprala ruke pa otišla do kuhinje.

''Um, Rafa je popila sve shake-ove i pojela većinu grickalica.'' – rekao je gledajući u frižider. ''Pojela mi je muffin!'' – odjednom je dreknuo na što sam se trznula. ''Je li moguće da je trudna?'' – pogledao me preko vrata frižidera. Zakolutala sam očima i nakrenula glavu. Došla sam do pulta i sjela na barski stolac. Naslonila sam laktove na pult, glavu na dlanove i zurila u Neymara koji je pak zurio u frižider.

''A da nazoveš Marcelu?'' – promumljala sam pritiskajući si lice rukama.

''Ma ne.'' – rekao je i zatvorio frižider.