Nothing is impossible ( Neymar's ff - Croatian )

9. Copa America

Jessica's POV

Sjedila sam na kauču i prebacivala programe na TV-u kada sam začula brze korake na stepenicama iza sebe.

''Jessica, spremaj se.'' – rekao je Neymar i bacio gornji crni dio Nike trenirke kraj mene, a onda sjeo na njega. 

''Kamo?'' – upitala sam nezainteresirano. 

''Pa u Urugvaj?'' – odgovorio je začuđeno i raširio ruke. Namrštila sam se i gledala ga s poluotvorenim ustima pokušavajući se sjetiti što mi je to promaknulo. A očito nešto je. I to gadno. 

''Šta ćemo tamo?'' – klimala sam glavom. 

''Ne znam, Jessica.'' - podigao je ruke u znak predaje. ''Možda na Copa Americu?'' – mahao je rukom. 

''Uh, jebote.'' – odgovorila sam hladno. Nikamo mi se ne ide. Samo mi treba da sretnem Brunu na putu; ona 'vamo mi tamo. Uostalom, kako mi je to promaknulo?

''Što je, nisi oduševljena?'' – upitao je i uzdahnuo. 

''Ja nikad nisam oduševljena.'' – odgovorila sam, a on se nasmijao. 

''Mhm, gladan sam.'' – rekao je i lijeno se ustao. 

''I ja.'' – složila sam se.

''Često si gladna u zadnje vrijeme.'' – zastao je. Namrgođeno sam ga pogledala, a on je podigao ruke i otišao u kuhinju. Nakon par minuta vratio se u boravak s dva pudinga i dvije žlice. Jedan puding je bacio meni u krilo, a drugi uzeo sebi. Kada je sjeo, dao mi je žlicu. 

''Kad idemo?'' – upitala sam nakon što sam uzela malo pudinga u žlicu. 

''Sutra ujutro.'' – odgovorio je kratko. Sarkastično sam se nasmijala i kimnula glavom. Mogao mi je još kasnije reći. ''Bez brige, ide ti i Antonella, i Julia, i Daniela...'' – nabrajao je. 

''Jej.'' – nezadovoljno sam rekla. Antonella neće šutjeti u okružju toliko žena, zalijepit ću joj usta. Ne bih se čudila da Leo već zna. 

***

''Budi se!'' – probudila me Neymarova dernjava.

''Mhm... Što hoćeš?'' – mrmljala sam pa podvukla ruke pod jastuk i okrenula se na drugu stranu, nasuprot njega. 

''Hajde, moramo krenuti.''

''Kamo?'' – začuđeno sam upitala, a on je uzdahnuo. Uskoro sam osjetila kako se ustaje s kreveta, a onda me počeo vući za ruku. Do struka sam ležala na krevetu, a rukama se oslonila na pod. Jednom rukom sam se i dalje pridržavala, a drugom sam uzela mobitel u ruke. 

''Pet ujutro je!'' – zaderala sam se i vjerojatno probudila šezdeset posto ulice. 

''Hajde, kad Brazil osvoji Copa Americu bit će ti krivo.'' – nasmijao se, a ja sam se ustala i mrko ga pogledala. 

''Vidiš, i sunce si probudio.'' – sarkastično sam rekla vidjevši kroz prozor da je tek svanulo. Otišla sam u kupatilo i oprala zube, počešljala se, pa se vratila u sobu. Otišla sam u garderobu i izvadila svjetloplave traperice i bijelu, široku majicu kratkih rukava s malim crnim srcima po cijeloj majici. Traperice sam podvinula i obukla crne vansice. Vratila sam se u kupatilo i svezala visoki, neuredni rep. Stavila sam od šminke samo maskaru i tuš pa izašla u sobu gdje se Neymar također spremao. 

''Znaš, paparazzi ne spavaju.'' – kimnula sam mu. ''Smijem nešto pojesti?'' – izazivački sam upitala. Smrknuto me pogledao, a ja sam se nasmijala i izašla iz spavaće sobe. Brzo sam se spustila u boravak pa desno produžila u kuhinju. Upala sam unutra, otvorila frižider i začuđeno pronašla jedno veliko – ništa. Ne doslovno, ali ništa što bi mi trenutno pasalo. Možda pohana piletina i riža. Nezadovoljno sam izašla iz kuhinje i otišla do blagovaonice gdje je Neymar slagao torbe na stol.