Nothing is impossible ( Neymar's ff - Croatian )

31.

Jessica's POV

Tražila sam dres u ormaru dok su Anto i Thiago spremali ruksak za utakmicu. Počeli smo pakirati te ''ruksake za utakmicu'' ove sezone kada smo shvatile da nema smisla čekati poluvrijeme samo kako bismo otišle u trgovinu – i zakasnile – jer smo gladne, žedne, ili nam jednostavno nešto fali.

Vidjela sam crveno-plave pruge na dnu hrpe i brzo povukla dres. Nasmiješeno sam ga okrenula i shvatila da je to samo još jedan običan Neymarov dres. Uzdahnula sam i bacila ga na hrpu s još par istih kada mi je zazvonio mobitel. Ustala sam se i pokupila ga s ormarića pa se javila.

''Halo?''

''Je l' tražiš dres?'' – upitao je Neymar.

''Da!'' – kimala sam glavom.

''Kod mene u torbi je.'' – rekao je. Imala sam potrebu pod hitno udariti nešto... ili nekoga.

''Sad mi kažeš!'' – kriknula sam.

''No, presvući ćeš se tu.'' – uzdahnuo je.

''Dobro.'' – odbrusila sam.

''Okej—'' – prekinula sam mu usred rečenice. Kako me samo naživcirao.

Stavila sam mobitel u džep crnih poderanih traperica i spustila se dolje. Antonella je taman zatvarala patent torbe.

''Ideš u potkošulji?'' – upitala je kada me pogledala. Stala sam i pogledala se. Skroz sam zaboravila da nisam obukla majicu jer sam tražila dres.

''Uh...'' – promrmljala sam. ''Dres mi je kod Neymara... Tamo ću ga obući.''

''Bilo bi dobro da obučeš nešto do tamo.'' – rekla je Anto, a ja sam kimala glavom. Okrenula sam se i krenula gore po majicu pa ponovno zastala.

''Je li hladno?'' – pogledala sam u Antonellu preko ramena.

''Ne, uzmi samo prsluk.'' – rekla je, a ja sam kimnula i produžila prema katu. Ušla sam u sobu i stala pred hrpom razbacanih dresova. Koga briga, Neymar će to pospremiti. Uzela sam sivi duks s crnim Nike znakom i crni prsluk. Izašla sam iz sobe i brzo se spustila do prizemlja.

''Idemo?'' – upitala sam stojeći na posljednjoj stepenici.

''Da, da. Još moramo do trgovine.'' – rekla je stavivši torbu na rame.

''Zašto?'' – upitala sam krenuvši za njom prema vratima.

''Da kupimo krekere za Thiaga.'' – sačekala je da izađem pa zatvorila vrata kuće.

''Kupit ćeš mu tamo kokice.''

''Ne želim kokice!'' – viknuo je, a ja sam ga pogledala i zakolutala očima.

''Dobro, Thiago.'' – uzdahnula je Antonella otvorivši kapiju. Izašla sam zadnja i zatvorila vrata. Otvorila je stražnja vrata crnog džipa i stavila Thiaga u sjedalicu. Dok mu je ona kopčala pojas, ja sam sjela za suvozačko mjesto i sačekala Anto.

Za par sekundi je sjela do mene i pokrenula auto.

''Protiv koga uopće igraju?'' – upitala je pa se namrštila.

''Villareal.'' – odgovorila sam, a ona je kimnula glavom. Za nekoliko minuta je zaustavila auto ispred mini-marketa.

''Trebaš ti nešto?'' – upitala je otvorivši vrata do sebe.