Nothing is impossible ( Neymar's ff - Croatian )

17. Conciliation

Jessica's POV

''Daj udari tu jebenu loptu!'' – povikala je Antonella ustavši se sa stolca. Začepila sam Thiagu uši, kao i prethodnih pet puta. Naime, Leo je alergičan na neku biljku koje ima najviše u Urugvaju - valjda - i Antonella mu je kupila kapi za oči, pošto su bile otečene. Kupila je krive kapi, ali su se ti simptomi – krivih – kapi počeli pojavljivati tek u petnaestoj minuti utakmice. Kaže da mu se muti pred očima jer stalno suze ili tako nešto. Lik jednostavno ne vidi. Trener mu ne da da izađe, kaže da mu se samo ne da igrati jer su protivnici slabi. Mislim, zašto bi jedan Lionel Messi koji mrzi ostajati na klupi želio izaći iz igre? Kako god, dobio je već jedan žuti karton zbog 'manipuliranja' (pao je dok je sam driblao na praznoj polovici jer je udario pokraj lopte i poskliznuo se). Na svu sreću, dao je gol u sedmoj minuti dok je još bio normalan Leo. 

''Antonella, jedina osoba koja je kriva za ovo – si ti.'' – rekla sam kada je sjela i udarila rukama o bedra.

''Da!'' – potvrdio je ozbiljno Thiago nemajući pojma o čemu se radi niti što govori. Izgledao mi je kao neki odvjetnik – patuljak. Mobitel mi je zavibrirao u džepu. Izvadila sam ga i otvorila poruku.

''Je li istina što komentator kaže? Leo stvarno ne vidi?'' – glasila je Neymarova poruka.

Stavila sam mobitel na noge i podigla glavu gledajući prema stopu. Lupala sam nogama o pod. 

''Koji ti je?'' – pitala je Antonella. Zagrizla sam usnu i pružila joj mobitel.

''Odgovori mu, i potpiši se.'' – rekla sam. Zbunjeno me pogledala i uzela mobitel. Napisala je poruku i vratila mi ga. ''Hvala.'' – rekla sam kratko i vratila mobitel u džep dok je ona i dalje bila zbunjena. Ne mogu vjerovati da se ponaša kao da se ništa nije desilo. Zar misli da sam glupa pa da ću zaboraviti sve u jednom danu? Uzdahnula sam i nastavila pratiti utakmicu.

Za desetak minuta je završilo prvo poluvrijeme. Ekvador je smanjio rezultat na 1:2, ali je Argentina i dalje vodila. Bilo je tijesno s obzirom da Leo više ne igra, ali po njegovoj igri, bit će bolje bez njega (nadam se da nema čitač misli).

Igrači su polako počeli izlaziti s terena pa smo Anto i ja s Thiagom krenule dolje. Antonella je brzala ispred nas dok smo se Thiago i ja gegali iza nje. Antonellu smo izgubili iz vida, ali smo Thiago i ja ubrzo bili u hodniku stadiona. Antonella je grlila i milovala Lea po licu dok je ovaj samo mahao rukama, valjda ju pokušavajući obgrliti ili nešto. 

''Jessica, što je tati? Ponaša se kao frik.'' – pitao je Thiago pogledavši me.

''Pa mogli smo zaključiti da je frik čim smo vidjeli kako igra. Tata ti je vanzemaljac.'' – govorila sam pozorno prateći svaki Antonellin i Leov pokret. Brzo je ispustio moju ruku i potrčao prema Leu i zagrlio mu nogu. Leo je polako spuštao ruku i oslonio mu je na glavu.

''Thiago?'' – pitao je spustivši glavu škiljeći prema njemu. 

''Tata, jesi ti vanzemaljac?'' – pitao je Thiago podignuvši glavu visoko do Lea. Antonella je sklopila oči i uzdahnula, a zatim pogledala u mene. Slegnula sam ramenima i spustila pogled u pod. 

''Da, ajde sad pusti tatu. Ide kod doktora.'' – rekla je Antonella primivši Thiaga za ruku.

''Da ga pregledaju i vide s kojeg je planeta došao?'' – pitao je.

''Ma iz pič–'' – izderala se Antonella i zastala na pola riječi shvativši što govori. Ali ono – izderala! Puknula sam se smijati pa prekrila lice dlanom kada me Antonella prijekorno pogledala.

''Gdje je taj planet?'' – pitao je Thiago dok je pokušavao uskladiti korake s Antonellom koja ga je živčano vukla za ruku hodajući prema loži. Došla sam do Lea i potapšala ga po ramenu.