Nothing is impossible ( Neymar's ff - Croatian )

32. It's Jessica's fault

Jessica's POV

Bila je subota predvečer, oko 17:30 sati. Neymar je sjedio na kauču i gledao utakmicu. Juventus protiv Milana, koliko sam skužila kratice. Sjedila sam na fotelji lijevo od kauča na kojem je Neymar sjedio i dopisivala se s Antonellom, Julijom i Danielom – imam predobar grupni chat. U njemu su bili i Leo, Neymar, Oscar i Thiago na početku, ali su izašli. Oscar je bio zadnji, tračao je s nama nekoliko dana pa odustao nakon što mu je Neymar rekao ''da se prestane brukati'' i prozvao ga papučarom.

Bila sam gladna. Marcela je dobila tri slobodna dana – ili čak i više ako bude trebalo – jer joj je neka sestra, ili što već je, rodila, a živi u Australiji pa joj treba dva dana da ode do tamo i nazad, a želi provesti vrijeme s njima. Naravno da se Neymar odmah raznježio i rekao joj neka si uzme dana koliko god treba. Nije bitno što me dostavljač pizze već vidi svaki put kada sklopi oči, a meni je već muka od pizze. Neymar se ponaša kao da mu hrana uopće nije potrebna. Brijem da se po noći šulja do frižidera i jede da ne mora preko dana kako bi mi se mogao inatiti. Čudo je samo što ga još nisam srela. Vjerojatno je postavio kamere i gledao u koliko sati ja idem, a on ide u neko drugo vrijeme kada je nemoguće da ga sretnem.

''Neymar, gladna sam.'' – rekla sam spustivši mobitel u krilo te ga pogledala.

''Naruči pizzu.'' – hladno je uzvratio i nastavio gledati utakmicu. ''Sad!'' – viknuo je uperivši obje ruke prema TV-u i umalo poskočio. ''Ma jebi se!'' – mahnuo je rukom pa se raširenih ruku bacio u naslonjač.

''Neymar, tebi je u redu da se ja non-stop tako nezdravo hranim dok nosim dva djeteta u sebi?'' – upitala sam 'ozbiljno'.

''Ako si ti još uvijek živa i zdrava, neće ni njima ništa biti.'' – promumljao je. Naravno, bitno da ja ne smijem izlaziti iz kuće da se ''slučajno ne bih prerano porodila''. Stavila sam mobitel na fotelju i ustala se. Otišla sam do kuhinje, otvorila vrata frižidera, zatvorila vrata frižidera, i vratila se natrag u boravak.

''Neymar.'' – stala sam iza kauča i prekrižila ruke. Ignorirao me. ''Neymar.'' – ponovila sam.

''Aha.'' – promrmljao je. Zakolutala sam očima. Navijači iza ekrana su počeli glasno uzvikivati, a komentatoru se nekoliko puta isprepleo jezik dok je pokušavao izgovoriti sva ta imena kod kojih se lopta svako malo nalazila.

''Ajde...'' – mumljao je Neymar napeto prateći loptu koja je bila sve bliže golu. U sekundi sam zgrabila daljinski koji je ležao odmah do njega i ugasila TV.

''Kurac!'' – viknuo je i naglo se ustao pa se okrenuo i pogledao me raširenih ruku. ''Vrati mi daljinski! Odmah!'' – zapovjedio je i ispružio ruku.

''Prekini me ignorirati!'' – uzviknula sam.

''Jessica, molim te.'' – sklopio je oči i ruke te uzdahnuo. Uzdigla sam glavu i gledala ga držeći daljinski. ''Vrati mi daljinski i obećavam da ću ti napraviti najbolju večeru koju sam napravio za života, kada završi utakmica.''

''Kada završi utakmica.'' – ponovila sam njegove riječi s grimasom na licu. ''Utakmica ti je važnija od mene.''

''Jessica, nisi gladna!'' – uzviknuo je.

''Ti ne znaš kako je meni!'' – prekrižila sam ruke. Nakrenuo je glavu i uzdahnuo.

''Molim te.''

''Napravit ćeš večeru?'' – tiho sam upitala pognuvši pogled.

''Hoću.'' – rekao je. Pogledala sam ga i pružila mu daljinski. Brzo ga je zgrabio i upalio TV.